Srpski pčelar

Госпојини, стресе га у покровац или ногавицу, устрчи се по селу док не нађе кошницу и онда или му ужекне, или „мало наради", а он га онда угуши о крстову, јер није за „присад“ омедља једанпут ракију а деца се напију медице и заврши пчеларску каријеру. А кад му кажеш, да тај рој и није био за хватање, он одмахне руком резигнирано и каже: „Немам ја среће у томе!“ Истина, и у пчеларству као и свачем другом има и среће а срећа лежи у свему оном, што је ван домашаја, нашег знања, нашег умења и наше снаге. Што више знаш, умеш и можеш, мање ћеш имати онога, што ми несрећом зовемо, и досљедно томе више онога, што именујемо срећом Како иначе тако и у пчеларству. Зато, немој постајати пчеларом случајно, него намерно озбиљно! Уложи у то труда и трошка, почни по упутству искусних а не гине ти успех срећа! Наши људи у ово критично доба, видим саде винограде. Доста их је, којима то може бити, далеко више, којима не може бити. Вино и грожђе а тих винограда не ће видети пијаце, нити, ако и дође на пијацу, може оно конкурисати планинском грожћу и вину. Ја мислим, а биће и тачно, штогод буде, потрошиће се. Не би ми зар било боље један део само тога труда и трошка уложити у пчеларство? За пчелињак треба мали комад земље, он сам себе подиже и умнажа, мање посла око њега, а више користи као храна, не може се потрошити и расути као пиће, увек остаје један део који се да уновчити. Ми нисмо у таким приликама, да нам може бити да имамо свој виноград, па и свог пића цреко целе године. Са земље се силом држимо, а поред тешког опстанка, уз многе луксузе, ми товаримо себи на плећа један луксуз више. Онда наш крај је далеко бољи за пчеларство, него за виноградарство. Низина, равница са разним усевом, способна је да преко целе године даје пчелама паше, али за лозу није оно, што планина. Слабо газдовање, лоша економија: сад, кад се тешко до паре долази, улажеш готове паре у оно из чега паре извадити нећеш. Та и виноградари, мајстори, на терену повољном за то, муку муче, куд ће и шта ће с вином, оно не иде на пијацу; а меда ако имаш, упрти десетак кила и подај га по 10 динара, ето ти стотинарка, па да се пупшкариш неддељу дана. Па зар је то дневннк? Него, да шта, баш дневник наших дана. У осталом нисам ли ја казао, да ћу бити сухопоран? Бобота, 21. IV. 1931.

Стев. Кнежевић.

Мед вештачки, фалзифицирани није храњив, нема витамина и шкоди здрављу.

126