Srpski pčelar

ши сесски пчелари немају материјалних средстава да прибаве скупе реномиране истресаљке. Да би се у том погледу помогло економско слабим пчеларима, а и свима дрЈгима које интересује потпуније познавање истресаљака, писац овог написа трудио се да уз објективнији приказ истресаљака пружи и њихове слике, те да се истим послуже. Вредним пчеларима који располажу са техничком и занатском спремом овим написом пружамо пострек, да припомогну на конструисању практичних и јефтиних истресаљака за истресање меда.

Витомир Јовановић.

Зимска лепота на пчелињаку.

(Снимак пчелињака г. Милића Нешића наставника цртања бољевачке гимназије)

Оштар мраз давно је умирио несташно треперење лишћа на дрвећу. Немилосрдно га је спалио, али је дао нове лепоте и чари природе у загрљају снега. Снежне пахуљице обукле су брда, поља и долине у најлепше властелинско рухо. Чар и драж зиме и снега закитили су оголело дрвеће и наше пчелињаке. Природа је сва у чаробном сјају. Блиста се игласто иње а његов шум ствара најлепшу музику наше горе у зимском смирају. На сголу су ми књиге. Слушао сам мало пре Бутлерева, Бутковића, Каблукова, Кожевинкова, Красноперова, Абрикосова, Потелима, Кораблева, Бруханенка, Старобогатова, Серебинова, Цандера, Дадана, Лангстрота, Атинкса, Токинса, Вишњакова, Шимановског и друге. Ено их и они су занемили пред чаром природе. Док весело пуцкара ватра у мојој собици, у подножју Ртња, замишљено гледам на сребрнасто дрвеће искићено ињем. Гледам док ми се очи не засене од блиставог сјаја са падина Ртња и Маленика. Моје мисли шетају преко Ртња Маленика, Подгоричких и Боговинских планина. Као да гледам идилу са пчелињака чика Илије Радоњића у планини: Преко његових високих кошница снег је нападао два метра. „Не плаши се“, вели ми чика Илија, „гази слободно!" Снег је дебео преко 2 метра а под ногама нашим је потпуно смрзнут. Трчи слободно; пчеле ништа то не осећају Снег је најбољи заштитник мојих кошница. Докле су ми кошнице овако затрпане не бојим се никакве штеге и дуге зиме, јер им је остављено медиште пуно меда. Остављам чика Илију. Као да чујем песму горе и дубраве са боговинских појата и слушам жубор испод леда понорнице . . . . и слушам завијање вукова са Брезовице и Појења .... Волим ићи по дебелом и замрзнутом снегу . . . Волим осматрати стопе живахне дивљачи Волим удисати оштар ваздух

26