Srpski pčelar

Пчелар пашу тражи а пчела је нађе.

Паша и пчеларево знање најглавнији су увети до којих стоји напредак у пчеларењу. Знање стиче пчелар читањем добрих књига и листова, а још више радом на пчелињаку особито уз искусног пчелара. Пчеларско знање није тешко стећи за онога, ко се са правом вољом прихвати пчеларења, али доћи до добре паше за пчеле већ је теже, јер је мало крајева у нас, где пчеле имају непрекидну добру пашу од пролећа до јесени. У већини крајева има за пчеле по две до три добре паше, које расгављају дужи размаци. Ови размаци више пута трају дуже, него што трају паше. Благо пчелару, који живе у таквоме крају, где пчеле имају сталну пашу. Такви пчелар не мора никад кретати свој пчелињак. Али будући су такви крајеви ретки, пчелар мора да пренаша своје кошнице за пашом, како би му пчеле имале увек посла, јер од пчела се има користи само онда, кад оне непрекидно раде, а кад пчеле мало раде а већином пабирче или ништа не раде, тада пчелар остаје кратких рукава. Па и пренашањем кошница, не постиже се увек оно што се хоће. Зашто? Зато, што пчелар не може знати, хоће ли цвет бити медовит, на који преноси своје пчеле да га пасу. Доста пута се догађа, да биљке, које се рачунају да дају најбољу пашу, слажу, па пчеле не нађу на њима ништа. Такве су све биљке па и оне, које се убрајају у најмедовитије као што су воћа, багрена, еспарзет, луцерна и разне детелине, липа, старачац, елда и т. д. Кад би се то догодило, да билка слаже, на коју смо пренели своје пчеле, тада би од пренашања било више штете него користи, кад пчеле не би знале боље од пчелара да пронађу изворе меда. За време својега пчеларења, више пута се догодило, да сам пренео кошнце на биљку од које сам очекивао богату пашу, али пчеле, које су боље вештакиње него пчелар у налажењу поља са добром пашом, прескакале, боље рећи, прелетале су поље у које сам их пренео, па су летеле много даље, где су откриле богатије изворе цветнога сока. Чини ми се, да нисам о томе писао, па ћу овом прилисом испричати неке доживљаје на својим пчелињацима. Давно, још првих година својега пчеларења, пошто би багрена прецветала, пренашао сам кошнице на свој летњи пчелињак у ливадама, који сам оградио јендеком и засадио дрветима, да би се на њих хватали ројеви, јер сам тада поред кошница са помичним саћем држао доста и плетара ради повећања пчелињака. Са тога пчелињака моје пчеле пасле су ливаде, а кад је ситна храна скинута и кад је на стрњикама ударио стара!чац, тада су могле лепо да сабирају медени сок и са тога