Srpski pčelar

паше код нас су слабије и скромније, те према томе оне су подесне за оснивање хиљадама мањих пчелињака, удешених тако, да би се могли према потреби; с паше на пашу преносити. Будући су наше паше већином краткороке, те према томе треба и мора да буде и наша штандард кошница удешена. Ми се морамо држати принципа: „На основи роди мед.“ Не могу бити сагласан ни са оним пчеларима, који су мишљења да би стандардизацију требало спровести према покрајинама, који образлажу ово своје мишљење на тај начин, што доказују, да свака покрајина има своју особиту флору, па према томе треба, да се удеси и кошница, за сваку покрајину. Ова мотивација на први поглед изгледа тачна и умесна, па може једног лаика и пчелара почетника да збуни, но мећутим никако не може, да увери и убеди искусног и напредног пчелара, јер овај зна, да са увађањем покрајинских стандард кошница, постигло би се стварно, још веће шаренило од разних кошница, које би у будућности, као што су и у прошлости само спречавале развитак и напредак нашега пчеларства. У своје доба покојни професор г. Ј. Живановић у свом пчеларском листу препоручивао је кошницу американку (свој штандард) као кошницу за рационално пчеларење најподеснију. Препоручивао је исту свим својим читаоцима и пчеларима без разлике и без обзира, гдје и у којим покрајинама они пчеларе, и сви они пчелари, који су га послушали, нису имали никада разлога, да се зато жале, јер су они са Живановићевом американком у приносу меда и у опште постизавали свагда одличне резултате. Покојни професор г. ј. Живановић у своме раду, ишао је својим одређеним путем, он се није освртао ни лево ни десно, он је знао шта хоће, и зато му је и пошло за руком, да поведе тадашње наше пчеларство за један корак у напред. Ово је његова заслуга, коју треба, да му призна свако, а коју му не можу оспорити нико. Живановићева американка својој задаћи је одлично одговорила, но међутим данас у данашњим економским приликама она више не може, да обстоји, будући су се економске прилике променуле и она мора да уступи место другој, напреднијој кошници, коју су садашње економске прилике и потребе створиле (Морамо признати, да ништа није дуговечно.) Нисам сагласан ни са оним пчеларима, који су мишљења, да би се могла применити за наш штандард кошница Антониолова Југословенка (Цандер) или пак кошница Јовановићева (Герстунг) премда је и једна, и друга модерна и добра кошница, а које су већ донекле и популаризоване ћ раширене код нас. Но све ово, још није и не може бити разлог, да која од тих кошница буде примљена као штандард за наше