Srpski pčelar

За вријеме окупације пчеларство је почело да опада, узрок овоме опадању био је тај народни немир, јер је у доба окупације народ забацио пчеларство, поред тога ондашња је влада натурила порез на кошнице и сваки пчелар је морао од сваке кошнице по 20 пара платити. Сељаци у то вријеме су вјеровали ако им тко преброји кошнице да оне више не могу да напредују, те је овај порез много допринио падању пчеларства. У овом времену празновјерице су учиниле да пчеларство опадне, а данас да дође до пореза учинило би плаћање пореза да се преларство до темеља сруши. У времену када је пок. Мартиновић писао поменуту књигу читава Босна и Херцеговина бројиле су 36 основаних задруга и подружница. О овоме броју основаних задруга и подружница пок. Мартиновић пише са нарочитом вољом говорећи са чуђењем колики је успјех постигнут. Додуше кад се узме у обзир слабо расположење однашњих власти према народу у Босни и Херцеговини то је чудо, да су допустили толико организирање, а нарочито када се узме, да су ондашње власти сваку организацију на подручју данашње наше домовине Краљевине Југославије изузев Србију и Црну Гору замишљале као свог великог непријатеља. Али ми који живимо у данашње вријеме можемо да речемо савременицима пок. Мартиновића, да је њихов рад донио доброг и племенитог плода. До душе нешто би смо морали сакрити, али ја знајући да није жив пок. Мартиновић хоћу да се похвалим. да данашња Врбаска Бановина броји већи број основаних задруга и подружница него што је онда бројила БоснаиХерцеговина. Али када се узме у обзир оно, што сам мало час рекао да треба сакрити т. ј. кад помислимо да на оснивању ових задруга је највише радио г. Лазар Марковић начелник Пољопривредног оделења Краљевске Банске управе Вр. Бановине у Б. Луци онда се може рећи, да је овај број задруга мален. Већ кад сам се дотакао имена г. Марковића морам рећи, да је ово једини начелник пољопривредног оделења, који је посветио много пажње развијању и унапређењу рационалног пчеларства у Врб. Бановини. Имао сам прилике лично разговарати са г. Марковићем кад сам ишао код њега ради одобравања правила наше пчеларске задруге у Крњеуши. Овом приликом рекао ми је г. Марковић, да на мени као свештенику лежи да подигнем свој народ, односно да га помогнем у развијању пољске привреде. Нарочито ми је тога пута напоменуо, да треба у народу проповедати, да је рационално пчеларство једна најкориснија грана за све сталеже. Кад би пок. Мартиновић имао бар једног чиновника и на нижем положају који би га помагао у подизању рационалног пчеларства као што данас нас помаже г. Л. Марковић рационално пчеларство у Босни би онда достигло свој врхунац. Али сваком времену понешто фали и данашњи