Srpski pčelar

стављено на здраву основу. Чак се препоручивало и експериментисање у извођењу пилића у кошницама с пчелама. Међутим наш је сељак реалније и рационалније изразио заједничку употребу пчеларско-живинарских ствари, насађу јући квочке на јајима у празним неискоришћеним кошницама плетарама. Пчеларски листови са подељеном улогом и утврђеним вишегодишњим планским програмом много би више користили нашем пчеларству. Не би се тада десило, да се са променом уредника из основа мења садржина и начин уређења листа, па чак и сарадници. Са подељеном улогом програмски уређени пчеларски листови не би били само весници нечега новога у пчеларству већ и редактори новине, модификације и тежње-адаптације у гравитирању. Њихови уредници не би били само преносиоци кадкад и напабирчених туђих мисли и идеја, него и пчелари ствараоци. Да то кажемо побудило нас је покушано лајичко сумњичење научно доказане партеногенезе у пчелињој породици. Кад смо ово сумничење прочитали сетили смо се посмртног списа нашег најумнијег пчелара: „Је ли истина, шта све пише по књигама пчеларским 4 )!! Сетили и са уздахом одговорили: „Није све оно истина, професоре Живановићу и наш велики учитељу, што се код нас сада пише о пчеларству." VI Натеже се у доношењу оригиналних радова. Што су неки од њих почетнички и за почетнике последица је неподељености улога и недостатка планског програма у уређивању неких наших пчеларских листова. Па ипак за много што шта би се могло рећи кад би се писало на табли: „Бриши“!, . . . „Хајд’ сад поново пиши“. А овако нам остаје да понављамо: „Тачка па испочетка"! Дешава се, опет, да је каткад уредник и једини сарадник целог броја листа, што не служи на част ни уреднику ни оном пчеларству, коме се лист пружа. Ми имамо више способних пчелара за писање који не пишу или ако пишу чине то врло ретко. Они би својим сарадништвом могли помоћи усамљене уреднике, ако би их реорганизиција уређења листа приближила. И, разуме се, ако би уредник био духовни вођ у пчеларству и од срца пчелар. А то је пчелар кога не обарају ове речи нашег великог учитеља пчеларства, професора Јована Живановића: „Пчеларство облагорођава срце и душу човечију и подиже човека к Богу и ради да нестане грешника са земље и безбожника да не буде више. . . . Онај пчелар, који се бави пчеДарством па му се њиме нису душа и срца облагородили,

Хрпски Пчелар" 1922 год. 60. 1. В. ј.

102