Srpski pčelar

било добро одомаћено. Пчеларством су се у оно доба бавили обично старци и сваки је себи сам правио и кошнице. У ту сврху су се обично служили „белом лозом", а то је лоза од дивљег хмеља; ређе су употребљавали рогоз, а сламу уопће не. Кад у јесен рано или у лето касно удари добра паша, било је често потребно подметати под њих тзв. подметаче, јер су пчеле дограђивале саће; а то су били широки обручеви од истог материјала. Неки су копали и рупе под њих. Плетара је споља облепљена. Неки је лепе блатом, али је боље, као што неки чине, облепити је балегом говеђом, помешаном с просејаним пепелом. Балега с пепелом је сувља, топлија, лакша и чвршћа. Понеки углаве 2 —3 прутића попреко, да саће ствоји чвршће. Главни посао око плетара је ројидба, и то што издашнија, у чему је налажен први главни успех; после ројидбе подрезивање а најзад гушење сумпором. Наравно да се ту није могло говорити о чистом меду, било какве светле боје, још мање о меду по врстама: багреновцу, липовцу итд., али је за то код оних, што не разумевају, тај мед сматран за прави, чист мед наспрам оног меда из сандука. Кошница са покретним саћем је прво виђена пре четрдесетак година у пок. учитеља Метикоша, тако причају његови ђаци, а тако ми прича и сам тата Станко, који је са удивљењем гледао ту чудну кошницу (Живанов. американку) не знајући, да ће и он за коју годину са плетара прећи на американке па да после чини покушаје и са другим моделима. Коста Чарнојевић, отац вредног пчелара и друга Стевана, доселивши се овако из Барање заједно са својим пчелињаком, дочекан је овде од домаћих пчелара са подсмехом, јер и у њега су биле американке. Дакле ова двојица су били први рационални пчелари у нашем селу. И видите, читавих 40 година је требало, да се код нас ишчаури 5—6 пчелара, а крај је нема сумње медородан. Шта мислите, колико ја ту пропало блага, колико протраћено дана, колико проплакано ноћи!? Јер кад се ми нисмо тужили на оскудицу, кад у нас не беше тешких времена?! И хоће ли за нас на селу бити уопће икада лака живота? Ко и сад почне, за пар година ће рећи: у добри час. Неће никада летети печене шеве, али ће нектара у цвећу увек бити више, него што ће га моћи ма колики број пчела сабрати. Преглед свих система, којих има на овд. пчелињацима, ја вам готово не бих умео дати. Први и основни је модел Живановићева американка, но ње ћете сада једва гдегод наћи. Друг Чарнојевић их је све скративши их на 12 оквира и додавши им исти такав наставак као медиште и необично се хвали њима. Пре пар година необично се одушевљавао Антониолком (широкониском), но признаје да није постигао жељени успех, па сад повисује плодиште. У Уроша Прокина су Американке Живановићеве по узору на

176