Srpski pčelar

Пре него што изнесемо разлоге за и против прво морамо бити начисто о бићу роја. Некад се пчелама приписивале људске особине па се веровало, да је рој излазак матице са својим члановима из кошнице, што им је кошница постала тесна. Рој је послао извиднице, да нађу ново погодније место за стан. А кад ми о бићу роја и о узроку ројидбе промислимо тада долазимо до уверења, да најбоље одговара природи неспречавање ројидбе. Али и пчела је домаћа животиња. Као што ми код гајења и код поступања са домаћим животињама настојимо, да нам оне што већу корист доносе, тако исто и код пчела мора се удесити, да сходно природи пчелињега друштва радимо тако, да нам и пчеле што више користи доносе. А сад настаје питање: да ли нам пчеле доносе већу корист кад их пустимо да се изроје или кад се сасвим или делимично спречава ројидба? У нашој Југославији има крајева где главна паша пада у лето или јесен ту има предност ројидба, зато се не спречава ројидба него напротив настоји се да се помогне ранија ројидба. На пр. Словенија где је развијена трговина са ројевима. Тамо сваки пчелар тежи, да добије што више раних ројева, и то постижу спекулативним прихрањивањем у пролеће. И у другим крајевима где главна паша пада у лето и јесен настоји. се да се у пролеће кошнице изроје, до јесење паше ројеви су већ развијени, да могу пашу добро искористити. Са већим бројем кошница дочека се главна паша, па је добитак већи. Кад би пчелар са пролетном главном пашом исто урадио, он би у јесен стојао пред празним кантама и са слабим кошницама. Пресади су се много изројили, па се и они као и ројеви морају добро прихрањивати, да преко зиме не помру од глади. Наравно, прилике нису свуда тако неповољне. Али ипак може се рећи, да се пчеларење на ројидбу само у оним кријевима исплати, где главна паша долази после ројидбе. У осталим крајевима спречавање ројидбе главни је посао пчеларев. Постоје разна мишљења код наших пчелара. Једни препоручују, да се један део кошница употреби за ројидбу, а други за сабирање меда. Други опет кажу, да би било погрешно, кад се првобитна снага роја не би искористила. Неки опет мисле, да је принос једног друштва и његовог роја већи него принос само једног друштва, код кога је ројидба задржана. Неки опет веле, како напредовање ројева иде врло брзо, да се брзо изједначе са пресадима и т. д. Нећемо више мишљења навађати, али морамо нагласити, да обде глабну улогу игра паша. Осим тога треба знати, да чим је краћа паша, тим више треба спречавати ројидбу пре паше. А сад да се осврнемо на питање: треба ли препоручивати потпуно или делимично спречавање ројидбе? На ово питање