Srpski pčelar

радије се и по вазда врзају по пчелињаку пентрајући се чак и по кошницама макар да су одигнуте са земље и на нагорама. Ако пронађу коју пукотину на кошници „а они су за то права њушкала” тада се виђају и у самим кошницама, у простору позади преградних дасака, испод капка, преко сатоноша па и подовима где скупљају мрвице отпадака саћа, по коју избачену ларвицу, поклопце од саћа и т. д. Нарочито су халапљиви на мед који их својим мирисом примамљује на пчелињак. Мрави насрћу и на саме живе пчеле које су уморне заостале по пчелињаку, нарочито када пчелар врши ревизију или истреса мед, тада их најмања ситница привлачи на пчелињак и они односе у своја гнезда поред свега и младе пчеле које се нађу заостале случајно после ревизије или са излета на проигравање. Ако се пак најмања кап меда проспе ма где, они су одмах на лицу места. А када се врши претеривање пчела, тада и поред најбоље воље и пажње ипак бива, да се известан број пчела умаже медом и ма како да је пчелар опрезан пчеле се размиле по трави, а мрави их ревносно нападају не појединце већ сложно по више њих па их одлаче у своја гнезда. И у оделења, где се смешта посуђе са медом мрави су такођа права напаст, они убрзо пронађу најмање пукотине око прозора, врата, па и испод патоса и дрско се пентрају по судовима са медом. Ако пронађу и најмањи отвор, они уђу у мед и подаве се у меду. Поред одржавања највеће чистоће на своме пчелињаку и у оделења за смештај посуђа са медом, ипак по кадкада мрави су јако досађивали. Да би њихову најезду сузбио употребљавана су разна средства па и посипање пепелом места где се мрави најрадије крећу. Да би им осујетио пентрање по кошницама, мазао сам ногаре катраном, и то је прилично користило ал.и не тако дуго ни сигурно. Чим се пепео мало утабана и слегне а катран сасуши мрави опет продуже као и раније. Посипање врелом водом, цеђом па и содом слабо је користило, јер ако је уништен део мрави на видној површини остала су њихова скровишта и гнезда где та средства нису допрла. Често хваљене рекламне прашкове за инсекте употребио сам, али без нарочитог успеха, тек када сам моју пчеларску невољу приопћио овд. апотекару г. С. Д. К. он ми је пружио препарат: „Švajn futergrin“ „Viride Badarikum“ или овде т. зв. „зелени прашак“ противу инсеката, и то је помогло потпуно. Употреба је сасвим проста: прашак се посипа на места где мрави морају саобраћати или посипати рупе њихових излаза и улаза, посипати се може и поред дуварова соба, кујне и т. д. а при чишћењу оделења прашак не дирати за неко време, те ако је већ имало инсеката па и мрави све

103