Srpski pčelar

враћа. Мед и данас од своје вредности као лек није ништа изрубио. И данас он има лековити утицај на унутарње органе, с правом можемо рећи, да редовна употреба меда може сачувати од неких болести, уређује пробавне органе, он је народни лек против свих катара, вратобоне, кашља, бледоће, малокрвности, несанице и т. д. У меду има пчелињег отрова (мравиње киселине) и ради тога мед има асептичну и антисептичну силу с тога је лек.овит јер у устима и грлу убија (уништава) бациле мпогих заразних болести и ради тога треба га давати деци особито код вратобоље или кад вратобоља влада. Мед задржава трухлење да се појави, он је управо лек против трухлежи, зато ако свежу рану медом намажемо она се дезинфицира не могу у њу доспети бацили, а код старих рана убија бациле, дакле у меду имамо одличне дезинфекционо средство.

Стање пчеларства у Врњцима и околини.

МАРЈАН СТОЈИЉКОВИЋ, Алексинац.

Као центар западног поморавља за развој и унапређење рационалног пчеларства нећу претерати ако устврдим: да треба да се сматра срез Трстенички а на по се општина Врњачка, тим пре, што сав произведени мед може богато да се уновчи на бањском тржишту у току бањске сезоне. Становништво среза Трстеничког располаже са одличним воћарским пределима, има прилично природних ливада и пространих пашњака, цео предео пун је таласастих брежуљака, китњастих доља, међа и шумарака па и овећих планинских шумских комплекса са начичканим огранцима дуж обеју обала западне Мораве која својим вијугавим током пресеца цео срез са низом медоносних врба, топола, и т. д. остављајући лево и десно непрегледне плодоносне равнице прошаране са насељем, разним шумским дрвећем, багрењарима као и комплексима земљишта засејаног културним биљкама. Древни „Гоч“, на чијим огранцима постоји наша гласовита домаћа Врњачка Бања, раширио је своје огромне шумске падине, косе и брдашца са бисер жуборних поточића, са горостасним разноврсним шумским медоносним грмљем ђ дрвећем, а ви за ви од Гоча преко западне Мораве шумски комплекси Љубостињских планина, такође и не мало пружају пчеларству драж и моћ за његово васкрснуће из примитивне запарложености и сви ти Богом дани медоносни предели просто прижељкано маме рајску пчелицу на своје миомирисне бисерне цветиће и медљане кристалне росице, а нашем сеоском земљорадничком свету који

123