Srpski pčelar

се одржали у животу. Будући су они остали веома лаки треба их из плетара пребацити у оквирњаче и по том их здруживањем и прихрањивањем ојачати да буду од користи. О малој Госпођи многи пчелари који пчеларе само са плетарама убију пчелиња друштва у овима да би добили нешто меда. Не раде тако само неуки сељаци. У шумадиском селу, Белом пољу постоји повећи учитељев пчелињак од самих плетара на углед поред самог главног пута. И није ни чудо што у том селу и сељаци нерационално пчеларе. Полазећи од 6 божије заповести „Не уби!“ треба поучити неуке пчеларе да не убијају корисне пчеле. Треба их научити да при јесењем узимању меда из плетара удаље пчеле из ових искуцавањем или опијањем амонијевом шалитром или печурком пухаром, Lycoperdon bovista. По том удаљене пчеле искористити за појачање пресада. Начин опијања пчела описао сам у посебном чланку, који излази у овом броју. При јесењем одвајању плетара за пресад треба одабрати друштва која се одликују вредноћом и питомошћу, а при том су довољно јака (18—20 кгр. тешка са плетаром).

Можемо ову јесен убројати у гладне пчеларске јесени, са гладним пчелињим друштвима, нарочито ројевима. Међутим су у много завиднијем стању пчелињаци у вишим планинским селима, где је паша била издашна. Не оклевајмо већ притецимо брзо у помоћ гладнима, да спречимо појаву бежања гладника са пчелињака. А многи се погрешно радују видећи сада, кад му време није, пчелиње друштво како виси на грани, мислећи да је то рој,... да паше има... Прихрањивање треба завршити до празника Усекованија да би се пчелама оставило топлог времена да прераде шећерни сируп, сместе у ћелије и затворе га воштаним поклопчићима. Јер пчеле треба да зимују на затвореном меду. На незатвореном меду у саћу преко зиме развија се плесан у кошници. А плесан веома штетно утиче на живот пчела и њихово успешно зимовање. Поред старог и црног саћа и ово је узрок због чега најчешће преко зиме јако ослабе пчелиња друштва.

Пчеларска се година ближи своме крају. Пчелари већ виде своје успехе и неуспехе. Пчелари у местима од 500m и више надморске висине имају меда и не муче се са глад-7 ницима. У равницама прошли су добро само они пчелари који нису правили вештачке ројеве. А од њих је најбоље прошао онај који је успео, да сузбије нагон за природном ројидбом,... јер овогодишњи ројеви скупо стају, будући их је требало доста прихрањивати. Боље је прошао онај пчелар који је био обазрив при истресању меда из одузетих оквира. Резерва меда у одузетим оквирима сада је добро дошла да

115