Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

VII туйя мисАн: кад се каже ору, црпу, режу, мету, гребу, треба казаши и швору, шрпу, иражу, прату, лубу; кад се каже пушем, шеЬея, о б р А. е м , треба казаши и пужагап, мебатя, обрй а т и; кад се каже у д ав л ен, треба казагпн и успавлен; кад се каае шребіьаше, треба казаши и вр е бл а ше ; кад се од Славенскога зовушЪ, Српскн каже зову, треба и од жпвугпЪ казапш живу; кад се (у Славенском ]'езику) каже дворовЬ, шреба казаши и пастыровЪ; кад ее каже йуд йуди, п ]арад уаради, треба казаши и смрад с Вт ради, гад гадя; кад се каже ]ак )ачи, шреба казаши и висок е и с о ч п; кад се каже м е Ц у пиша, треба казапш и и з м е ^ у іыі м а; кад не шреба казаши мл ого, него много, онда не треба казаши ни вхааз, него мназ; кад не вала казаши намесшітн, него нам]естямв, онда не вала казаіпи ни сиешаіи, него см)егаашя и ш. д. Из овога се еяди, да ]е и онима, ко]'и су ради, тешко Српскн писати каиге без ріечннка и без граматпке. Ову су потребу познали вей одаЕНО млогн наши описатели, као шшо су ^еко]и и спомиаали у сво]ши шыігама. ба сам из лубави к Српскоме іезику, и из желе да би му се шшо брже помогло, при]Є неколнке године написао и пздао на свн]еш Писленпцу Српскога ]езика, само као мала углед како Србли склаааіу имена и спрежу глаголе. Она ]е изишла онакова , као шшо ]Є онда од ме, не могла изпйи прва Српска грашашпка. Корг су еумлали да шшо не знаду, могли су се чему и из н>е поучшпи; а ко]и мисле да све знаду, они йе се подерагпи онакови какви су, гаакар им ко написао сто на^боли граматика. Из код сам узрока издао ону прсу С-рпску грамашпку, из они]е псти ево изда]еія и она] први Српскн ріечник (и другу грамашику). ба могу слободно казаши за ѳве ри]ечи, шшо су овђе скуплене, да су све у народу позиаше, и да се овако изговараіу као шшо су ов|є записане ; а у народу ]'е остало ;ош млого ри]ечи, ко]е іа, или ни]есам никад ни чуо, или ми ни]есу сад могле пасши на уш. Може бити да йе се и у ОБО) ктыізи найи ри]ечи у опнсивашу обичаіа и други рн]'ечи, коріе нема на своме М)есту. Од како се ова ктыгга почела шшампатн, и мени ]& ево неколико ри]ечи на ново пало наум, ко]Є ево оиђе дода]ем: Вармеђа, і. (у Сриіему, у Бачк. и у Бан.) іи Ьег ипдгіїфеп Ьіе @еграппГфаЦ (жупандіа), сотііаіиа. Вармеђаш , т. ЄотіЕаіё = *!регг, ІаЬиІае сотііаіия аззеязог еЬс. Вармейстї (вармейки), ка, ко, (§оа тіІа18<, ертііаіиз , сотпііаіепзіз. Віёверичий, т. уісіе іеверичий. Віёверичица, і. біт. р. В]еверица. Віі'верич]й, чіа, ч]'е, уісіе )еверичія, Дёрегли;а, I. Ьаё 25ооі, Ііпіег, Дуба, {. ’йгі ©фір, Ьіе 511с ©ее гтђ аиі §їй§гп 5ц деђгаифеп, пауі§іі деіт$. 'Вечёрмяца , ї. сііт. ». ђечерма. Ж їці | іоВегі. »оп еіііег бгб ©фіаг Жицкац\ ) депё , тіегїесііо сіе тобо регсеііепбі. Жмі іра, т. (Вес. и Срем-) уібе адаюро. Жми'ро, га. (Ерц.) Ьея 'БІіп^Іеі', соппіуєпя. Злагпнй праг, т. Ьіе ©іаЬЕ ір с а д іп ЇБбітгеп, Ргада. Србли приповиіеда)у, да Турци )ош іедном мораіу пройи Беч, и дойи до Зла т нога Прага, да им оиђе коіыі позоблу зоб, шшо им ]е оставио свети Лован; па йе и.потом оданде и жене с преслицама гонити натраг. Ц скакье, и. (у Сриіему) уібе бискашеИскаши, пштеи, уісіе бискаши. Испиклаіьашн, ам, у,.рй паф еіиапЬес йегСФепїеп, сбои о. Испрёплешаши , лейем, у. рй ппФ еіистЬес Іі6еі'(їефіеіі, регріесіо аііиб ех аііо. Истбветни, на, но, тосфгђаТЕ, Іеібуегіззішчз: ибтп истовешни.