Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

IX Српске обяча]е п прішовпіешке. — Народ наш има свакоіаки прішоЕіі]єшки тако млого, као п фесама , іі могу се раздіі)елпти на женске п нл мушке-, као и фесме. Мушке су приповфетке пона]више смфёшне п ша.ъггее, и тако су измиш.ъене, као да би човек рекао да су испишите ; а женске су дугачке и пуне су чудеса ко]екакви (о царскнм кйернма и о баІалнцама). Али йе мн слабо ко в]'ероватн и разум]етн, како )е припови]"етке шешко ппсатц! Іа еам се оеі>є, око оби ^єко]іі мали, шолпко мучио, да би наши ђекорі списашели могли готово чіігпав роман наппсаши, или све пдпле.Геснерове на Српски превести. Іа сам уферен да ће ова] мо] труд и посао бяти мио свита наишм; сшїсатеъпма и кгыіжевницима, корі л>убе сво] народни ]език , и поштуіу га као на)Ееће благо народно, и желе му срейу и напредак; а оннма 3а ни]есам ни жг.ьео угодппш, ко]іі Српски говоре, а Српски ]език кобе, и кажу да он нфе никакав ]език, него да ]'е покварен, свиіьарски и говедарскк ]езпк, ОБђв йе бити на)веЬа вика на ортограффу; али се надам да йе и ушом бигпи с мо]е стпране сви наши шышевниди, ко]и управо знаду шшо ]е з'език, и шшо ]Є писмо ; и віфейе да се Српски ]език друкчфе не може писати, онако као што треба. Млоги, коф не знаду што ]е фзик, шшо ли іе пасмо, шшо ли ]е граматика, мисле и говоре, да Српски зезпк треба пнсатп Славенском ортограффом; а Срблні. су виђели прфе 5оо година да то ніфе могуйе (зато су начинили й и п, ко)фе ни данас нема у Славенским кгьигама); а йети оно шшо нфе могуйе, не показузе ли премило соли у глав и (као шшо вели Г. Сава Мрка.ъ) ? Ево из овфе узрока нфе могуйе Српски ]език писаши по Славенскоз ортограффи: 1) у Српском зезику има гласоЕа, ко]и]е Славенски ]език нема ; а како има гласове, мора имаши и слова за аи : ауђ, н. п. смуђ, риђ, рђа, иређа, гра^а,међа,до§ё, протеи га. д. б) й, н. п. брой,ной, срейа, врейа, пей и, стрийя, ножпй, попов и ћ, д а р е в и й ії га, д. (може ко рейи, да се овакове рфечи могу писати са дь и ть, н. п. с м у д ъ, р д ь а, предьа; ношь, петьи, ножишь пт. д.; истина да тако млоги пишу, али ни то нфе по Славнскф ортограффи! Ко йе найн у Славенскомфезику ь пред самогласнпм словом да умекшава полугласна слова?), в) џ, н. п. увзеф§ати. г) у Славенском ]езику има сливено )а, 3 е, з у, а Срб.ъшиа треба и ] о (да не спомшьем 3 и), н, п. ] о ш ш е, 3 о в а, І о в о е и н а , ] о і, м о ] о з, с у д и 3 о м и ш. д. 2) Тако исто има у Славенском ]езику гласова , ко]фе Српски ]език нема ; акад нема гласова, не гпребаіу му ни слова : а) ы ми друкчфе не можемо нзгоЕорити, него као о, а Пола ди и Крагьди има]‘у друкчфи глас за о, и зато сваки зиа без икакве науке , ђе га шреба писати Ни Руси немазу гласа за ы (као ни ми), зато га нфесу ни узели међу сво]а слова, б) ьі, ово треба Полацима и Русима, као и Нфемцима, Маџарима и Турцнма; а ми м]'есшо іъега имамо и, н. п. син, бик, риба, до бигпи, миш, кори піо и т. д. зато ни назученфи наши не знаду без велике муке и без труда фе га треба писаши (н. п. Раий )с провєо сав ово] вфек чатейи и пишуйи Славенски и Росфски, па се у іьегошгм кіыігама опега налази досша погр]ешака прошнв ы; мислнм да и ші]‘е ну» кно оіфе писаши-зашто п сваки шоаде шражиши у исторфи Раийево];