Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

Жел> Жел» Жен ДС7 /Кдр Ждрєбёйн , Ка, йе, §йПспг, риііогшп ефппогипі, Ждрёбешце, етпа, п. уісіє ждребенце. Ждрёбшпн, нм, (Рес. и Срем.) уісїе ждри]еб;іпш. Ждрёйнтисе, имсе, (Рес. и Срем.) уісіє ждріі] ебитисе. Ждрёбнца, і. еіп йшбііфеё §іШеп, Є№ ЙіІІІЄПЇіШеп , ецииіа (?), Ждрёбичица , I. сИіп, и. ждребица. Ждрёбіьеіье. п. (Рес. и Срем.) уісіє ждриіебл>ен>.е. Ждрепчанїїк, т. сі. ]армак. Ждрёпчий, т. Жіп. ». ждрн)ебац ип& ждребац. Ждри]ё6ац, пца, т. (Ерц.) еіп {ипдег фепд(ї, асітіззагіиз іиуетз. ЗКдрі1]'ебе, ждрёбеша, п. (Ерц.) Ьаё ЗіШєи , риііиз едиі. Ждриіёбнти, пм, у. ітрі. (Ерц.) еіп §иПеп шес(еп (дебагеп), рагіо : оьа побила ждриіеби сбє мушку ждребад. йКдри)ебитисе , имсе , V. г. ітрї. (Ерц.) еіп З'іШеп шес(еп (де&іїі'еп), рагіо : ова се. кобила ждрл]еби сваке годнне- ЗКдрніёбл)ЄНгЄ,п. (Ерц.) і?ав §іШептЕг* Іеп , рагіиз едиае. Ждріцёло, и. (у Ерц.) Ьес Єпдра§, і'аисеї : ко )е вйтез , потеци на ждриіело. сі. богаз, кланац. Жђёла, і. (Ерц.) еіпе 50І5ЄГПЄ @сђй[(еІ, зсиіеііа. сі. зддела. Жевкаае, и. &аё ЗЗе^еп , Іаігаіиз ЇКевкареае, п. | іепіз. Жевкарнтп, нм, V. ітрі. } ђеі'§еп , Іаіго Жёвкати , ам, у. ішрё. | Іепііег. Же'дан , дна, но, ђіігрід , зіІіЪігасІііз. Жёднети , нпм , (Рес.) уісіє жедаетн. Ж ’дшіти, им , (Срем.) уісіє жедтетн. Жёдаетн, нпм, у. ішрі. (Ерц.) & и г |1 і 3 гоегСец, 5ІІІО. рГ-|а />. } Ьег 5І4І8Жёі)Ца (жёца), і. сііш. ». же^. Жёжел», т. еіп 21пЬіпС(}ос!Іііі- Ріе @(іні(а ІШПЙЄ , Ъасиіаз аііідаисіо тоіоззо. Жежел> ]е као по дугачак н по дебео гитап ; ]едан се кра] од тега свеже псетету за огрвак, а други за колац (да не бп псето прегрпзло узицу -— кад не ма ланца). — Л\пшт као пас у жёжел,у. Жеж&ье, и. Ьаё ©гечпеп, изііо. Жёлити, нм, (Срем.) уісіє желетн. Жёлудац, желуца, т. Ьес ЗЛадеп, зіотасітз. Жёл>а, І. Ьсг ©шііф, сїезісіегіит. Жёіьан, іъна, но, Ьедіегід , сирісіиз. Жёіьезник , т. село близу Біцограда. Туда сад слабо ко зна што )е ж єЛі'езо, него СЕИ говоре ГБОЖІ)Є. 168 Жёіьезо , и. (око Тнмока) уісіє геожђе. Жёіьетн, ліім, у, ітрі. (Ерц.) тйп* (феп, сиріо. Жена, {. і) &ав 5Веі6, іетіпа. 2) &ІЄ 3‘Гяи,ихог. Не сто]д кућана зеагьн, него на жени. Женар, т. човек К0]’и жене врло милу]Є п с аима радо говрри, йег 5саиеп(геіт& , атісчз і'етіпіз. Женёткна, і’. уісіє жентурина. Жёнядба, і. Ьіе феигаі, таігітошот ; има сина на женидбу. •— у Срби)и и данас досша пута испросе и доведу і)Єво]ку , а нити ]е аюліак впіуео н>у, ни она момка , него се родители гледаіу и договараіу. Кад отац жени сина, он не гледа толико на Геворку, колнко на л>уде од какоЕИ ]Є ; нити ђево)ка сміце казаши оцут, или брату, да не йе поіш за онога, за кога ]е он да]ЄТамо се ]ош не шраже новци уз ђево]ку, него се за »у да]у, н. п. брату чпзме , или ђечёрму, матери какву алину, тако сёстри, н свима осшалим по нетто, а особшпо новаца у'куЕу. у Србіі]’и су при]Є неколико година тако шлого искали за ђево]ке, да се сирома човек ни]е могао ожешппи: зато )е Црнп Ђорйи)е био издао запови]Єст, да нн)е слободно покати (ни узети) за фево]ку вшне од Іеднога дуката. На два, или на три, дана пріце„ него Ее поіш но іђевоіку, зађе по селу чауш, или зђевер, с чутуром накиЕеном цвціе&ем и новцііма Сребрним (пѳ варошима и златним) , ше зове у свашове ; кад дође коме у кућу, а он пр)жи чутуру и каже: , По'здравпо ]Є (како му буде име), да му дођеш С]'утра (или иреко с)утра) у свалюве." Она) му каже дайа дойи, іьмг да не може, па узме ч^чпуру ше се натце, и пріпзеже на іьу пару иди гроший, или други накав новац. Ако ономе понестане рашце у чутпурц, а он заишше, йе зна Да има ліцепе ракіце, ше доточи. у сватовима мора бигаи ку’м, ђевер, стари сваи, прнкумак, воевода, чауш, и гадр ; а осшалп сви се зову п усшосватнце, или (као у шали) и а 6 игу з и це. Кума треба да зовне женііков отац или брат, или салі женик. Ко^и се гоі) зовне на кумсгаво, он треба да пође: ако ]Є сшари ^кршшеии) кум, он вей зна