Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

169 Жен да му вала іАи; ако ли кога наново куме, он треба да прими Бога и светога бована, и да пође; али крштенога кума ня]е слободно мпзеаати, или га мораІу тітаїпіг п опрошніеіье искатп: зашто он може уклети у таковой догађазу. Ђевер (ручни) понаівише бива когођ.од рода (брат нли братучед) женикоЕа; ако ли нн]'е од рода, а оно ]е какав познаник іьегов, с корпи се он пази. Ђевер може бнти и ди]ете од іо година, но обнчно биЕаіу велики момци, а кашто и луди ожеаени. Ђевер иде кашто п на просидбу. Он прими ^ево]ку од брата (обично ]е да брат, или братучед, ако не ма брата, изведе ђевоіку и да преда ђеверу) и доведе ]е йіе погуби у руку кума и сшарог свата, и остале сватове и све лгуде кор се онђе нађу; он путей држи под йом коаа, и чува ]Є да не би пала; код женігкове куће, доклегођ шра]е свадба, дворисіьом кума и сшарог СЕаша, срета и нспрай.а іьуде, ко]’и долазе на свадбу, и спава с аоме н при]е в]енчан>а (у Србирі БОДЄ НЄБ]ЄНЧЗНу ђеВО]Ку, па ]Є В]ЄН*іа]у код женикове куйё), и посліі]Є доклегођ не: сведу момка и ђево)ку. Стари ]’е сват као старзешина у сватовиша. Прикумак дође с кумом, и он носи баріак (у Срби]и н данас иду сватовн с бар]аком и под оруйцем, као еоінііци). Чаушвиче да се сватови опрема]у, зби]а шалу (говори све што му на уста дође), приказуіе част и дрели дарове; он треба да іе.врло шаіьив и смрешан: у рукама има наиак, пли буздован , ше лупа ко)е у што, за капошима по неколика лисич]а, или вуч]а, репа прибодена, а кашто и по неколнке кашике зађевене. Гадлар свира у гадле. По неким м]естима (као у Србіфі и у Босни по варошіша, а у Сррему и у Бачко) и по селима) иду и ] е н ђ и б у л е (т. р ікене, да ниіе ђеЕозка сама) са свашовима. Женик има за капом прнбодену бн]елу мараму (кад иду по ђево]ку ]вдну, а кад иду с ђёво]ком има и и више: прибоде му пуница и коз'екакве ноеє при]ашелпце), те му виси низ леђа; а ђевер има іа капом ружу (праву, или начшьену). Кад дођу ђевоіачко] куАн, женик е^еде ниже куша (кум с]вди у горЖен ' 170 іье.м челу), но та] од стида ниши сми]Є шша прогоБОрітхи , нити може ]есши, него све гледа преда се, а пунице и пркіашелзице прибадазу му мараме за капу; међутим ђеЕО]ку облаче у ва)ату, и она ]сднако плаче и "опрашпіасе с другарнцама; при]е него ]е изведу, зав]есе з'е велнком брелом марамом (авлирм, авлимарамом тако, да ]е нико не може Еиђеши каква )е у лицу, и тако зав]ешена сшо]іі докле ]‘е гођ не сведу с момком. Когагођ сватови срету на пушу (ишли сђевозком ИЛИ ПО ђеБО]Ку),ОШІ га чаете еиноот и ракром ; а ђешгао нзпђу и се,ъаци пред іыі, кад иду кроз село с ђевоіком, и изнесу част (іъеба, печена меса, уштипака , пите, ракре и Еііна) те и понуде и чаете. Кад доведу ђевору пред женнкову кућу, оида изиђе ]етрва носеіш у десном пару ч]у мушко дрете (наконче). а под лревим пазуоот трубу платка : диіеше дода ђево]Ци, те га она опаше црвеннм концем, или пантЛіиком, а платно просгаре за собом из ку&е до ђево]ке ; пошом ]0] додаду решето са свакоіаким: гкіішом, те заграби неколіша пута руком и баци преко себе; кад ]е скину с коаа, а она онпм плашном уђе у куБу. На неким м]естима унесе ђёво]ка и наконче у кућу ; а у Бачко] узме прикумак ђевоіку с кола и унесе у кућу; у куіш 303 даду прёслицу с куђелом и с вретеном, те вом удари у свачетири зида куігна ; по том рз метну под свако пазуо по з'едан леб, а у уста мало шећера, па 303 даду у ]ёдну руку стакло вина а у другу во де , ‘ піе унесе у собу II метне на сто. Ђево)ка се ]еднако (]ош од како )е изведу) поклаіьа до земле, кад оЬе кога да полуби у руку , и пошшо га полуби ; кад сватови піц'у и кад напіі}а]у; путей кад иду кроз село ; и поелре свадбе годину дана (или док не затрудни) шорасе тако поклаіьати и лубнтн у руку свакога, кор дође кућп. Пріі]е сватова дођу муштулугџи]е (двоіица, и то пона]вишё зетовн) намушшулук, и избаце по неколике пушкё (у Србіі]И пуцг)у пушке у свашовима и дан и ноћ, а особито кад сведу момка и ђеЕ0]ку), и кажу, да иду сватови и воде ђевоіку. Муштулугциз'ама тре¬