Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

I1/! Жен Жеіь ба датой мушпгулук: по ліцепу мараму, плп по консулу. С)утрадан пошто доведу ђево]ку, зађу на яойиа сви свагаови (ости кума , Девера и старог свата) по селу од куй; до куйе, пге зову на свадбу, и о-бично овако помиау : „Поздр'авио )е кум и старп сваш, да дођете на весе.ъе, алц да понесете шта йете ]ести и на што йете свести/' Код сваке куйе да)у им по пов]есмо, или по канву мараму, ц то привезуіу за узду коаиа око главе (то ]е ђ’євоІ'ачко). Потом до^у сви селацп на свадбу и сваки донесе част (н. п. )агн>е живо или печено, прасе печено или опа.ъено и испорено, йурку, кокош, питу, илы шта буде; алп колач и чутуру вина , пли ранніе, треба сваки да донесе). Кад кей буде око пола ручка, онда чауш прнк аз у) е часгп , т. ]. оно іпто ]е ко}и дотцо ; но он то чинп врло сми]ешно и шаливо , н. п. ако )е ко)н дони]о прасе, а он каже : ,,Ево ова) (како му буде име) жпвп близу воде, па увапгао воденога їиип1а.“ Ако ли )е кокош, а он каже да іе врана, или друга канва танца; ако ли ]е жив ован с рогокима , а он, као плашейісе од іьега, пита, шта )е то, или іе ]елен или во , или друго што, и пт. д. а уза свану на послетку мора казатн: „Себи на глас . а сво) брайі на част (гп. ]• доніі]о).“ Посли)е тога изнесу дарове, и то обнчно два момка мефу собом на кошьачи, или на друго) каквоі моцн, па нарамуіу као да од гпеже не могу да и'ду. СЕака ђевоіка треба да донесе по кошулу куму, іђеверу и старой свату, а осшалшуі сватовима што коме допадне (ком мараму, ком пешкир, ком чарапе и іп. д.). Дарове чауш ди]елн тако смиіешно , као и част што нриказуіе, н. п. ,,Ево наша снаша д,они]'ела куму кошулу, каква ]ё танка кроз прсшен би прошла, да )е прстен гужва орачнца, па да два туку а чепіири вуну.‘, Хевоіка међу тнот сторі )еднако па се поклаіьа. Чауш сво) дар свеже на нацак ііліг на буздован, а гадлар і'.воі на прдалку, Други дан у іутру узме млада воде и пешкир, те покера сватоБнлта редом, пге оеумиваіу над леІђенпм, или над каквом карлнцом, 3 они (поіџтр се ко)п уміф) баца]у новце у ону воду (тпи се новци зову і! оле.вач ина). Сваки, ко]'и дође на сЕадбу, треба да дару]Є младу кад га срете и полубіі у руку; осим тога п сватоЕіі йзмишлаваіу свакоіаке игре те купе новце млади, н. п. ]еднп ойеда заколу псето ако га не откупе; ]еднп урате прасе па га метну под пазуо, міесшо гадлц, те га сто]ц цика; )еднн оседла)у вола па га уведу у куй у те га даруіу; ]едни се начине као калу^ерп па піиту" милостиїьу; ]еднп као %еч бо]кє па лубе редом у образ да се даруїу п пі. д. Сватовц су тако немирнн и безобразна, да вей шла ри]еч: „Еао Србски сватоЕИ.-’’ Побніу кокоши п прасце , поколу йгрке , гуске , патке ; полупаіу судове ; покраду (код ђе.во]ачке ку йе) кагтіке п друг-о што се гођ може понп]ети; пей собну (ако им повлади кум) асоре па пзнесу на поле; ђешто (као у Бачко)) извуку кола навр куйе; сами точе , сами пи)у; вину, лупа)у (шта вцчеш — шта лупаш— тн ов^е? ніі]'еон ши йевоіку довео) и тп. д. Србска свадба траіе-гошоЕо не^елу дана: на два дана приіе , него шшо йе пойп по ^ево]ку, почне се пиши, па іеднако док не одє кум. сй отмпца. Женйк, т. Ьег ЙЗгаіШдат, зропзиз Женііков , ва, во, йеЗ їтіиіідатё ,■ зропзі. Женин, на, џо, Ьеё 33?еібеё , йгтіпає, Ьес 5‘гаи , ихогіз. Зар ми ]Є он женин брат (да му дам то)? Женити, им, V. ітрй »егђеисд(сп, соМосо : жеии сина. Жёншписе, нмсе, у. г. ітрй ђеига{<п, (іисо чхогега. Жёница, {, (Ііт, &пё Жеі&фсп, тиіівгсніа. Жёнка, Й Ьаб ©СІбЙПп, йетіпа. Лтенсна, Й (у Сріі)ему н у Бачко)) Ьа§ іугп'іензіпітег , Йтіиа. Женена црква, й (у Сри)ему, у Бачк, и у Бан.) уісіе препраша. Жёнскара, й уісіе женка. Женски, ка, ко, і) шеіЫісћ, тиІіеЪгіз, 2) абу. шеІбіГф, пюге шиІіеЬгі. Женскиже , п. (соіі.) ЗБсіб^рег(спей, Іетіиле. Женско ври)еме, ц. Ьіе шепзігиаЖенгпурина, Г. аи§тп. жена. Жеаеёье, п. ра§ ареигдіеп, сат диагпиц- ихог.