Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

ХІЛІІ дест, дваеСш, 20), двадесєш и ]едан * **)) (21), двадесеш п два (22), двадесет и гари (25), двадесеш и четири (24), двадесеш и петЦгб), двадеселі п шесга (26), двадесеш іі седавд (27), двадес.ет и осам (28), двадесеш и девеш(гд),, шридесет (тридесга, шрпесш Зо), чешрдесеш (чешръесш, 40), педесеш (5п), шесет (шездесеш, 6о), седамдесет (70), осамдесет (8о), деведесет (90), сшотина (сто, хоо); дв]еста (двіуе ’сшошпне, 200), триста (три сшотине, Зоо), четири стотине (400), пет сшотина(5оо), шесш стотіша (боо), седам стотпна (700), осам сшотина (8оо), девет стоптана (900), илада (юоо), двіу'е нладе (2000) и т. д. до плада млада (іоооооо). /едан, 3 е дн а, ) ёд н о, склаіьа се, у сей три рода, по првом склоненіду прилагателни имена (као цхуело прилагателно); па и то не само у ^ед. него и млож. броіу: зашто ту или добива значеіьє имена прилагателнога , н. п. ) е дни в еле ; или се прилаже имену суштесгавителноме, ко)е се говори само у млож. бро^у, н. п. ]едне виле, ^едне гайе, уедна врата и ш. д. Два, три, четири, склаааіу се само у женском роду, ево овако: И. двце (две), Р- дви]у, Д. двима, двіёма, Б- дви] е, 3- ДБІІ]Є, Т. двима, ДЕ]ёма, С. двима, дв]ёма, три, четири, три}у, четиріі]у % трііма , четирма, три, четири > три, четири, трима, четирма, трима, четирма. А у ыушкоме и у средаем роду не склааа^у се ова бро^тагелна имена никако кад сс говори о бездушним стварима, него се онако употреблава^у са суштесгавктелним у род. ^ед., н. п. д в а раста, два брда; код два раста, ме^у два брда и ш..д. И у самом женском роду говори се оезко (кад )е име бро|ишелно са суштествителним), н. п. к о д д в иу е жене иденеопран; гаражи о сам га утри к у й е ; „Преко три воде сшудене, „Преко три горе зелене А кад се говори о жпвогпиаама и о лудма, онда се понаувипіе у мушкой роду у свима осталим падежима претвори основно име два, три, четири, у суштествително ДЕоріца, троуица, чешворица ***}, па се ова само склаіъауу, а суштествително, о коме ]е говор, оста^е у род. млож.> н.п. два кунака, двоуицеіунака, дво]ици іунака и т д. А у среднему роду, кад уе гогоро живим стварма, не говори се основно име готово никако, него се узме муесто дьега самоото)но, н. п. двоуе п и л и й а , т р о у е че.ъади, четворо ђ ед 6, петоро праса ди (прасаца), пеганаесторо челади, двадесгп и петоро ђеце, тридесторо говеда, шридесет и ] едно говече и т. д. ****). Остала броіителна основна имена до стотине, и преко етогггине до ила де, не склаааіу се никако, него онако показуіу бро; сшцу имена сушш. (ко]'а мораіу ст’а)ати у род. млож.) мушкога и женског рода, а срёдаега само бездушное, н. п, пет іунака, петжёна, пет с ё*) Ђекоуи изоставе кашто и, па говоре онако: двадесеш уедан, двадесеш два и т. д. али уе обични]е са и. **) Да не рече какав )езикопоправител, да ]е ово (шрнесш, четръест, шездесеш) подлой пок в ар ено: и -Руси говоре и пишу трндцатЪ, шестьнаддашЪ и т. д. <***) д в о) ица, гп р о) ица , чешворица и т. д. пона]внше се говори о лудма, а може се рейи и о осталим жиЕотиььама, н. п. пода] оно^ ДБоуици волова нека лижу соли и т. д. г***) Могло би се рейи н. п. два шедета, три челадета, четири ђегпета; али од четири до десет не говори се никако„ него се основно претвори у самостоуно, а сушт- узме род, млож.