Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

рейи йу я т. д. 2) што оеє разлнке немаіу ни Грци ни Лаглини, негб то Бременима накнађаЕаіу (зато н у нашли Славенским грамагшшама стоЗп сотвори хЪ од т в о р ю , нап'иша хЪ од пптаю, купихЪ од к упую и гп. д.); а Ніг]рмцима и осшалим новгда народима тешко ]е и докаяатп ову разлику пзме^у наши глагола. Ні^емци пмаіу, н. п. деђеп пйи, и Вшшпеп доћп; шфеи шражнти, (їп&сп найи; али ми имамо д о ћ и и долазити, наіп иналазптп, д а т и и даватіг, ч у т и и сдушат и , ре йи и говорили:, у з е т и и у з иві а т и, и тако готово код свиІу остали глагола. Ми имамо дакле ]ош ]едан пут онолико глагола, колик’о осшали народи. По лицу се раздіедуіу глаголи: і) на глаголе л ич н е, корі нма]у сватри лица, н, п. г о Е о р и м, г о в о р и ш, г о в о р и и т. д. и) на глаголе 6 е з л н ч н е, ко]н се спрежу само с трейнм лицем, н. п. боли, стужуіе ми се, грип, недрнсе, облачное и т. д. Но и обо раздіелешце глагола не врніеди готово ништа : а) зато , што млогн глаголи, ко]и се броіе у безличне , могу иматп п остала лица, н. п. ]а не грмпга, не грмнш ни ти, и е г о Б о г (или сг-етн Иліі]а); в и д и о н а к о ] и в е д р и и о б л а ч и'и т. д. Л б) макар имали и )едно лице , оцет яп]есу 6 е з л и ч н и, него лични. " По сврезаау се ди]еле глаголи на глаголе п р а в и л н е и непра«илне. Правп неправилни глагола ми немамо више, осим ова три: )есам, ой у и могу (іесам и ойу неправилни су и код ос.талиіе народа, а могу само ]е зато код нас неправилни глагол,’ што се у с.адашаем времену СЕршуіе на у1, а не на аи, или на ем, или на іш, као остали наши глаголи; а у осталом спреже се по другом спрезагьу, као печега, осим што се у садашіьем времену говори п море и м о ж е; м о р е м о и поженю; кореше и можете); а остали су сеи правилни. Истина да се у постаІашу времена налази ђешто особита разлика , н. п. притяснем, притисну т и, прпшаште (и притисну); п о г и н е м, п о г и н у ш и , т о г и б е (и п о г и н у); окренем, окренути, о г, р е т е (и о к р е н у) н пг. д. Али су зато опет оеи глаголи правилни, и могу се довести у ред. ОЕђе гаожевіо напоменути и оне глаголе, корі немаіу свиіу времена, него само штођог, и п. велим има само ово Ери]'еме садашіье и полупрошавше вела, а дал>е се узме од глагола говорим; тако пода]’ (му, ]0]’), удри (удрите) и а) де (а]дете, аідемо) , немаіу више ништа него" ово у наклоненизу повелителном, а у осшалом се говори дам, дати; ударим, у д а р и т и , ударно и т. д. Што ]е гођ склонениіе код имена п код М]'естоимеші)а, то ]'е спрегаіье код глагола; само се по том (у овом смислу) разлпкуіу имена и М]естоішеніда од глагола, што се имена и м]естошУіешііа преміей, у]у само по падежима и по броіу, и на]више могу нмагаи око десет прем}еиа’; а глаголи се преміеауіу по лици.ма, по бро)у; по Бременима, и по наклонеді И] ама, и могу пмати преко тридесегп преміена (а Латински глаголи имаіу )ош еишє прем]ена, а Грчки ]0ш више и од Лашиискиіе). Времена по памети нема више, него само три, пі. ]. садашіье (ко]Є ]’е сад), прошавше (што ]е прошло) и бу дуй е (што йе дойи у напредак); а глаголи наши имаіу три проста времена осим будуйега , пі. садашіье, и двапрошавша (і-во по'лупр ош авшв, но)ё имаіу само несавріиителни глаголи, н. _п. микупіьасмо ішыіве , кад он дође : ши п]еваше и ш. д. а 2-го скоропрошавше, ко]Є имаіу сви глаголи, н. п. ми к у п и с м о ш.ьиве данас ваздан; он д о н е с е, ]а му рекоит. д.); ако )ош узмемо к овпма и діеіствптелно причастиіе прошавшег времена, ко|е се у нашем іепіку не говори без помагателног глагола сага (или ] ес а га), онда йемо имаши три прошавша Бремена, ш! ]’. полу прошавие, скоро прошавше и давно прошавше (у говору се іі ово давно прошаБше врн)еме може узетн дво]ако, т. ). ]оиі давшее, н. п. 6 и о сам му говорио, били су му дали и т. д. но обо не нде у спрезаіье глагола, зашпю глагол нема нпкакве нове преміене, него му се дода помагаіяелнн глагол би о, као и остале риіечн шгао се слажу у говору). БудуЬе вріі]еме сасшави се с помойу глагола йу (или ой у), н. п. ой у му дати, іьемуйу дати'; ми йемо купнтп и ш. д. Али кад сила говора иде управо на глагол и йе до^е за і-ьнм, онда се нзбацн оно пошледае