Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

тии, н М]Єсто тьега доїде йе те се саставн с глаголом у дедну рп]еч, н. п. д а й у , к у п и Л е , платийемо, пмаћегае, о п л е тіі й у (вей де начато како се с пред й претвори у пі),дешйемо и ш. д. А код онп глагола, коди се у наклоненяіу неопредіе’леном сършуіу на йн (мдесшо ши), тоже се й е и послн]е глагола ппсаши само за себе,' н. п. доћи й у, наіи йешо, пей и йеш, рей и ћ е, ожейн йу п т, д. Али над се о послу сумла, или се одлаже, и каже се ано или над, онда'се узме садаішье вриіеме я нод несавршнтелни глагола дода му се с.придед уз (пли ус), н. п. ако узрадим, ако успішем; над ускосимо и т д. А нод савршишелни глагола, узме се само садашве вридеме (без у з), н. п. ако до^ем, кад з а п и ш е м, а к о п о но с им и т. д. Код глагола д а га п, знаніи, и нага і;, смд'ети и йети, над се сувиьа, онда се (особито у Србидн и у Ерцего. вини) на краду мдесшо и наставн будем (а га се пред' б претвори V д), н. п- ако дадбудем, ако з н а д б у д ем, ак о има д б у дем, ако см] ед. будем, ако йедбудем. К овііма иде и могу, ако мо г б)у д е м.! V Славенским грамагаикама имаду четири наклоненида (изда, вишелно, повелително, с о сл а г ага ел но и не о п р е д ]’ ел е н о); алн глаголи, ни наши ни Славенски немад'у вішіе од три, т. )'■ і-во издарители о , у коме какво лице шшо ради, или показу) е - да де шгао радило, или да йе радшпи, н. п. пяшеи, ппса'о сам,'пи с ай у и га. д. 2-го повелншѳлно, у коме се шшо заповндеда (наговара, моли, ц.иі нуди) другоме коме да ради, н. п. пиши, пишите; уешанн, донеси, дад, ре ци и га. д. 3-йе не о п р е д ] ел ен о, у коме глагол _стоін пусш без икаква извдеснога посла, лица и брода (као н. п, сушгаествптелно име .■ шменпт падежу), н п. пис'аши, радшпи, говорите, нйи, дойи, пути и га. д. — А 4- то сослагагаелно узели су граматпци из Грчке и ііз Лашинске граматике , зашгпо Лагаиннн каже дедном рпдечи, н. п. ЬаЬиегіт, аII иІУгіз, зсіззет , а Србдшн , И сваки други Славенин. мора .узегаи двяде различне рндечп мдесгао те дедне Лапганске, га. д. да сам има о, ако довесеш, да сам би о знао н га. д. А то свак може вцйегші да ниде спрезаіьё глагола. Спрезаіье (или бо.ъе рейи склонешііед глагола зове се само оно , (као шшо де и мало прйде казано) кад се глагол сам по себн преміеіьуіе (као имена и мдестоитенида кад се склагааду), н. п. шрпим, шрпнш, га р п и, т р п и м о , ш р п и т е , га р п е , шрпла, ш р п .ъ а ш е , шрпласмо, гаршьасте, га р п .ъ а у , пг р и и с м о, шрписгае, гпрпише, га р п л> е о , шрпейииш.д. Ада сам би о знао, и аіце бы есмь ппгаалЪ, то су чншавн разговори. Тако се у нашим Славенским граматикама налази и сгпрадателші залог, а глаголи га немад'у ни наши ни Славенски. Напоменугао де мало , да б ї га с я, пи такса, гаворюса, нндесу глаголи сшрадателн и , као ни бою си и піру «'даю с-я о шло жи т ел н и ; ако де разутдеа шгао смо мало прпде рекли. о с.презаіьу глагола, казайе и сам. да пиша нЪ былЪ есмь не нде у спрезаіье глагола, као ни аіде бы есмь былЪ пигаанЪ, и бно сам каран , истина да се говори: 6 но сам карай, б ц й е ія б и) е н, били су д о ч е к а и и ; алн у садашіьем Бремену Нико не йе рейи : б и в а м каран, б и в а ш м олеи, него к а р а д у м е , моле м е, виду га, га раже ше и ш. д. А и у прошавшем и у будуйем Бремену не говори се код сведу глагола са страда тел ни м причасгаадем , н. п. 6 и й у ш р а ж е н, б и о с а м молей, него га р а ж ц й е м е, молили су ме, звали су га и т. д.). Сви се наши глаголи (осим неправнлни ойуТг могу) евршуіу у садаішьем вре.мену (наклоненида нздавпшелнога) на ам, или на ем, или на нм; и по шоі»і се евріиііваіьу разддежуду на три спрезаіьа. у спрезаіьу наішг (као и осталиде Славенски народа) глагола .мора се знати како има глагол у садашіьем врёмену и у наклоненн)у неонреддєленом *); а кад се *) Кад се обо правило уведе и у Славенску граматику (као шшо де и у дезику, онда не йе по додакошіыім правилима („нз’мѣняюіце у или ю |іа ахЪ”) мораши бишя; аорахЪ, важахЪ, индахѣ, сшраж-