Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

— ну' 4- пряча пруйн, тресд&п, плётДа, а) діеіепх врі^еме превши, запрвтіг. трегоавшид ПЛСГПсиБШІГ з ВрП]Є!УГЄ мешн^віпн, прбгп, запрт, тресен, плетен, б) сгора іУіетнут , преіье, тресбіье 3 плетеіье> 5., сугатестыті Овога су спрезаіьа глаголи тако разлитая, да би и човек могао узе= гпп свє за неправилне прегаа првом спрезагьу; али према глаголима Грчпг.л и Аатшінсшім (и сами други ђеко'ія Славенски народа) све )е обо До сзг.;ле и босяле. Кад буде бола згода и више треста и Бремена за писаае сриске грамапшке, онда ће се моћи и они ]ош бо.ъе раздяделити и у редове поставиши; а за сад, као поред ріечнпка, єбо овако да и мало врегледамо: 1) Прави су глаголи овога спрезаіьа, но]и се у садашіьем Бремену свршуіу на ем , а у наклонениіу неопредіеленом на еігіи (као нод првог спрез’аіьа аш-аші, и нод треЛег и м -іш и); али шакови глагола Уду нас врло мало; па и оно шгао и ]е, готово ни два ни]еоу іедкакп • св іу , него свакп по себи; ]а не знам ни іеднога, ко]и би се у свему спрезао овако правилно као прем, осим жн>ем, па се и од іъега' причастіе, страдателно не ка;кє жаега,него жаевен (као м.ъевен). Тако и осгпе.піГ н п. мелем, шлети , мд>евен ; жааем, аеяа, жаевен; узмем, узети, у з е т ; з а п н е м, запетя, запеш; аейеи, пени (и п е іь агп и), п е ш (и п е а а т); п о п н е м (и яопеаем), попегап (и н о и е и, ат и), попей; кунем, клеши, клеш; дояесем, д о н и. ] е т и (д о н ет и; може бити да би но рекао и д о н е с т и), д о н е с о и д о к и ■ е (д о н е), д о н и ] о (донео_; у и]есмама я донесао), дони)ела, донейіен п д он И) еш ; СМИ] ем (сме м) , см]етп , с м ; е и с.-уі і е до,, с 31 , ■ о (СМ І> ] о) , сміела; такоуотИ)ЄМ, и сл ожени од овог.;: р а з у м и і е м и т д. 2) Ђеко]іі на реле пмару у наклонениіу неопредіеленом но Йрцеговачкоот наріечиіу ри] еши (а по'Ресавскож н'по Сремачком рёпій), "н. н. з апрем, з а п р ъ о, з а п р л а, запргп; шако м р е м, п р о с трет, подув р к м, раздреи ит. д. гарем нма шртя, шр, піръ о, шрвє н (л може бшйи да би ко рекао и га р пі). 3) ем-сшп; ови иду дво^ако: а) као шресем, корі ее свршу]'с на бем, зем, пем, сем, н. п. з е б е м, з е б а о, зебла; гризем, Прпем, па сем и т, д. б) као плегаем, корг се свршуіу на дем и тел, н. п. предем, прео, прела; мешем, мео, мел'а'и ш, д. идеи, иіш (а говори се ђешто и по правилу нети), ишао, пшла; тако и сложенн од овога : д о ђ е:м , д о ћи , д о піао, д о шла и т.. д., 4) Ко]и се у садашіьем времену свршуіу на нем, они у наклонениіу Неопредіеленом пкга}у двоіано (и понаішііііе су саврішітелни, оси и г нем, в с' іъ а; го о н е м, г и гі е м, го р у н с м , г л у гі е м , ч 6 з н о м, горне і\ї и ш. Д.): а) на кути, и. п. ме'шнем, мешнути, метну, метну о, ін е пі н у го ; тако з <> в и у пі и, в г. и н у гп и, у к к у гп и, и ш н у ш и. ім а з н у ш и, у Л) н у пі и , д у п у го и , л и н у пі іі и го. д. и а д и е м , гі а д н у го и и іі а сгон (і'ірема пасши 'угорало би бигпи гілдгзт, алііеекоднас вей не говори); п о г и и е. м , погни у пі и п о г и ну н п о г и б'о (као да о ІІ било п О Г XI 6 і ;\Т погни опіи); о к ре нем, окреііути, о крену и окрете (као да би било окрепіем, окрести); тако а други ђёко|и говоре се двоіано, ш. )• овако , и по пре^ашіьему на с ши, н. п. сретнем сретнути, и