Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

ІЛІ с тп н ] йі вителна садашрьеПеКуйи, ор^&й, Сну'іу Ья, казуіући, ліііућіг, прошавше. ди гнавши, їі екавши , оравши, сновавши, казіівавшп, ливши , дателна. ди гн'у т (дижен), печен, бран(брат)* снсваи(-ат], казііван(-ат), ліїгп(лнбєы) елно на іъє. печоіье, ораае, сноваше, казивагье, ліуе&е, ерешем срестпи; осеней ођенуттпг, й ођедеіл О^еСШП'Н Ш.Ді б) на нуши (гнушн НЛП внуши) И ІЇН, н. п. дигнем, дигнушп и дики, днгну и д и г о (диже), д и г н у о и д и г а о , д и г и у ПТ И Д II Ж е Н 5 аіа кн е м, »іа кну ти и яаАн , макну и м а к о (маче) , макнубя макао, макнуш гі (ри]Єпшо) м а ч ен; ш а к о ннкнуши й ннћ’н; упре-* гн ути и упреки и ш. д. Ненолика глагола (на снем) яма) у наклоненье неопредіелено по пређашіьему само на нутн, а ври]еме скоро про* шавоіе и давно прошавше ДБО^ако као и ови, н. п. тиснеги, шнснуши, тисну н шиско (тишше), ши сну о и шнека о (тисла, ло); шако сиснем, прснем. 5) е м (чем и жем) йи, н. п. пеней, пеки, пецнуаше (може сити да би ко рекао и пенаше, шечаше, као н сшрішаше, ж е ж аше; али се мени чини да уе овако нарбични^е,. т. ]. пецнуаше, шеци]аше, шуця]аше вш. д. ), пеко, пекао (пекла), педи, пеней; стр ц жем, с т р и ћ и , стрижаше (не в]еру]ем да би ко рекао стриз и ] а ш е , ж е з и ] а ш е), стрнго, (стригла), с т р и ік и , с т р іі ж е н н т. д. Речем, говори се и по пређашіъему рекнем, али рекнутн не віеруіем да би ко ренао. На ове уе налиа (по наклоненіду неопредіеленом) и в р ш е м, в р и] ё ћ іі (в р ћ и), в р ш а, в р ъ о , е р ъ а о (в р л а), вршен, 6) На]више глагола овога спрезаіьа има)у наклонени]е неопредіелено (и осгаало ишю уе од гьегове чете) по првом спрезаау (на ашв); и овя су између себе врло различни, али кад се зна вриуёме садашіье и наклоне-> ни]е неопредіелено, опет се не може погрп)ешипш, н. п- глої>ем, г л о» ђи, г л о у ћ іг; глодати, глбда, гл о Да, глодао, глодавши, глодан (глодаш), глодане ; шако лажем, л а гати; гаажет, таза ши; да]ем, давати; з о б л> е м, зобатн; каплей, капали; клеплем, клеп'ати; колеи, клати; шад>ем (шлея), слагай; и ш га е м, и с н а т и ; віећем, мешагаи; вичем, викаши ; мичеш, ш ицати; пншега, писаши и т. д. 7) Ко]и се у садашгьему времену свршууу на у]ем, и оніі (сви готово) иду у ред ов;і]Є, шшо ]е о іьима сад говорсно, а између себе су опет дво)аки.а; ко)іі у наклонениіу неопредіеленом имаіу о в а т и, н. п. р о 6 у ] е м, р о6оваши;ђеБуіем, ђевовапі'л; трг у і е м , шргов ат.и; гладу] е м, г л а д о в а ш и; к н е з у ] е м , кнезоваши; м о м к у ] е м, гаомков'аши; М и л у ] е м, миловати: у ч и ш е л, у ] е м , учишеіоваши; з и м у ] е м , з или о в а т и ; с я у ] е м, сноваппі; к у п у ] а м, куповати; м у д р у] е м. , мудроваши; п с у ] е м, ггс о ва т и ; іі у гп у ] е м, иушоваша; пашу і е м, чашова ши и т. д. б) ііватп (ово "су готово све несаЕршишел ни, или да речемо іедан пугп у ч а ш, а т Є л н и (у’честни, у чесни.''), уегЬа їсесрштіаиуан.п. з ам а у ] е м, з а м а и в аши ; д о с ађ уі е м, д о с азђ и в а*) Мени се чини да нема управо ннкакве разліте гзмеђу глагола несавршишелнизе (уегЬа ішрегіёсііуа) и у чЛ іЦ а га ел ни > е (уегЬа і'геср,Єіі-