Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ФИЛАРЕТА 797 ФРУШКА ГОРА .ьа (Фирале?), ?(г( Згаиеп[фіф/ воіеае §еШ18. филарёта,Г. (у Срн)ему)Ьаб ©еГапЬеГ/ерітесІіоп. фйлдиш*, т. уісіе вилднш. филйман, Филимана, т. уісіе внлиман. фйлуга, й некака лађа на мору, еіпе 21x1 Фее^фіЦ/ пауіз ^етіз: Дарова ]'о]‘ злаЬену филугу фйлџан*, Филџана, т. Ьіе 0фаіе, рћіаіа. фй.ьев, а, о, (Ііерђапіеп*, еіерћапіі: Камо ли ти дви зма^еве главе И у свако) два фил>ева зуба фйндел», т. (око Сиіьа) од сламе женска капа, као шупаль тавьвр, еіпе ^ор^бег Ьеіїипд Ьег §гаиеп, уіНае ^еппз. фйндика, й (у Боци) уісіе младица (што за )‘едну годину нзби]е из дрвета). фйнй, на, но, уісіе вини. фйнофёсак: На главн ти Фесак фйнофесак ФЙРАЛЕ, й рі. (у Боци) УІСІЄ )ЄМЄННІЄ. фйсі ѲфаЦгоосі, Ьеп фіеЬ дм Ье^еіфпеп. фиска, Г. (у Ц. г.) 5гецЬепзе[фгеі/ сіатог Іаеіиз: Како чнне фиску и веселье Сто)и фиска бубаа и свирала фйскаїъе, и. тЬай о. Фискати. фйскати, кам, V. ітрй н. п. прутом. фйскац! уісіе ФИС. фйснути, иём, у, рй уісіе звизнути. фйстан, Фистана, т. 2іхї Зеаиелгосй, сћіатісііз §тпиз ; ^дне ноге, а дво]е папуче, Йедно тело, три златна фгістана фйтати, там, V. ітрй (у Перасту) дгефеіі/ ргећегпіо, сй хитати : А што ме питаш, те ме не фишаш фйтйл, Фитйліа, т. уісіе витиль. фйшек*, ш. Ьіе ^аігопе, ешЬоІиз і^піагіиз. фишёклше, Г. рі. ћесе, уісіе прнпо)аснице. фишёклук*, т. Ьіе ^сйгопіаСфе, рега етЬоІогит і^піагіогит. фйшек-ћёсе, й рі. уісіе Фишекли)‘е. фйшечница, Г. уісіе Фишекѣесе. фйштати, фйштйи, V. ітрГ. (у Ц. г.) уісіе вриштати: Кожи фишше, соколови пиште фландра, Г. (у воів. особито по варошима) еіп Ѳфішргшогі: (цг еіпе (іеЬеДіфе ШЗеі&брег; (оп, уиі^іуа§а. фландрётина, Г. аи^т. ». Фландра. фланёр, Фланёра, т. ЬйЬ §іапей, раппив Йапеііа сіісіиз. фора, (у Дубр.) у ово] пословнци: Канделора зима фора. форйнта, й уісіе воринта. форма, й (у во^в. особито по варошима)Ьіе 5оші/ йогта. фортеца, й (по зап. кр.) Ьіе Зе|їіт$, агх: Гола г....а тврда фортеца. форшпан, / , • ч оо г фошпан, т‘ (у В0)В^ ^^ГРЙПП, .рітепіа. фота, й (у воів.) уЫє вота. фралкор, Фра)кбра, ш. уісіе вра]'кор. фралкорац, рпа, ш. уісіе вра)'корац. фралкорила, й уісіе враікориіа. фралкорскй, ка, ко, уісіе вра}корскн. фралла, й (у воів. по варошима) Ьа? Згли Іеіп, «Зотісеііа: Да су фра)ле к’о звезднце с)а]не, Свн би момци кривоврати били фралт, т. уісіе вра)т. францёз, Францёза, т. (у Ц. г., а и у Хрватско]) уісіе Француз шіі аІІеп ТІЫеііип^еп' Да чува]'у Млетке од Францеза францика, й (у Ц. г.) уісіе цванцнка. француз, Француза, т. Ьег ЗтапдоГе, Оаііиз. француска, й а<Ц. ђхапЪеіф, Оаіііа. францускй, ка, ко, (гйП^6(і('ф/ ^аііісиз. францускиша, Й Ьіе Згап<$о(їпп, Оаііа. фрас, т. уі(3е врас. фратор, т. уі(1е вратор. фраторов, а, о, уібе враторов. фраторскй, ка, ко, уісіе враторски. фрёнга,„ й уіае вреіьак, сй шкрлево, ФРЕНКА,) г > V фрёсина, й (у Ц. г.) аи§’іп. о. Фріцес. фрйж, т. уісіе мерђуо. фрйлес, т. (у Ц. г.) уібе врн)ес. фрйшак, шка, шко, уісіе вришак. фрк, асіу. (у Боци) (одіеіф, іііісо, сй одмах : фрк паре море, т. ]. да) новцесад одмах; Како реклн, фрк се послушали Фрк )е баци на силна лабуда Фрк Ил и)у браћа сусретоше фрка, й Ьоз @е[фпигге, йгешііив. фркаНїЕ, п. Ьаб Ѳфпиегеп, йгетііиз. фркати, Фрчём, у. ітрЙ (фпцсгвП/ йгето : На нос фрче, држати се не да фркун, Фркуна, ш. (у Боци) мушко ди)‘ете од (0—15 година, Ьег ДіпаЬе, риег, сйшнпар. фркунић, ш. «Ііт. п. Фркун. фрлёсила , й (у Ц. г.) назеба велика, Ьіе 5г!Шипз, гейгі§егаііо. фрмёнтйн, Фрментина, ш. (у Боци) Vісіе урметин. ФРІЬОКА, ) р , -г, -ч >г. (у Ьоци) уіае зврчка. фрн>оока,\ ^ ; р ФРС ! кад се казу)е како )е пушка Фрснула. фрснути, иём, у. рй (у Ц. г.) н. іт. фрснула му пушка, т. ). слагала, х>гх\а^гп (ооп Ьег §ііпіе), йаііеге. фрталь, Фртал>а, т. уісіе вртал,. фртаЛ)Че, чета, п. уісіе вртал,че. фрїт, а, о, (у Ц. г.) Брз као тица, а фруг као штица. фрула, й (у во)в.) уіёе свирала. фрус, т. (у Ц. г.)чибул,ица у д]’еце по лицу, 2Іхі -ІрснйаизСфІаз, ризіиіагит §'етіз. фрусйн, т. (у ІІаштр.) уісіе Фрус. ФРУШКА. гйра, й Ьа? ©еђігде, Ьаё Ѳістіеп ооп 2йе()еп пйф 0(1еп Ьигф,(фпеіЬеі/ пот ргорг. заііив.