Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ХАЗУРАЛА 799 хАлдук хазурала*! йіф! а§ііе! спремауТе се: Хазурала кита и сватова хаинство, п.: Тн не купи свате по хаинсшву, Но покупи свате по делиінству, По ођелу и добру оружуу, Оџаклиіе и оџаковиће, А све суврст од двадест година хаир*, т. 1) уісіе задужбина : Па Ьу аему хаир учнннти 2) хаир! леіп, пои; Ьа^ег аи$ і ипЬ 2 Ьй5 Шогі(ріеГ: A. (н. п.) Леси ли га внђео? B. Хаир. А. Хаир ]‘е на Вишеграду ћупрн]'а. хаирала*? шіе ? Гсйб 1(1: ? диі(1 ііа ! ко]е добро : Хаирала, кукавицо сна а ? ПІто си тако рано долећела ? хайрли*, дІйсШф, ргозреге, сй срећно: Да Бог даде, хаирли ти било хайрџиза, т. (у Ц. г.) вала да она} ко]н чини хаир (задужбину): Хаирџц) е нити шићарциіе хал, т. Паштровски пуст град близу Железнице, сад под Турцима. хад ! ђойа! ћеиз! хадаше, п. Ьаз ЗЗеїйтшесп ит еігоаф сига. хадат, халата, т. Ьіе Даттег, сеііа, сй клн}ет, аіат, ва]ат. Хадати, і§м,у, ітрй за кога или за што, |їф їйШШШђ сиго, сГ. марнтн : Ил’ не чу}еш ил’ не ха]еш за ме И рећи ће да не ха]ем зан>га, А ]а ха]'ем н душицу да}ем хадван,”', ха)вана, ш. Ьа$ Зфіег, апітаі, сй живинче, зв]ерка. халдац ! Ьаооп ! аЬіій хадде, хаідёмо, хаідете, $еђеп «нг! (Гг. аііопз), еатиз : ха]ДІ одатле ! ара§'е: ха]де нека будетако како тн велиш; ха]де да идемо. хаддук, хаідука т. і) Ьес ѲігаретъиЪп, Іаіго (іп Ьіг\ет СапЬе шепі^ег й&ГфеиГіф, ипЬ пи* ђег Ьет феІЬепфцте); отншао у хаідуке, ех г(ї еі« Шоі\хЬгх деюогЬеп, іпіег Іаігопез аЬіій Народ наш мисли и п]ева да су у насхаідуци постали од Турске силе и неправде. Да речемо да гдіекоіи отиде у хаідуке и без невол>е, да се наноси хал>ина и оружра по сво]0) воли или коме да се осветв, али }е и то циіела истина да што )е год влада Турска бола и човзечни)а то )е и хаідука у земли маше, а што іе гора и неираведни)а то нх ]е више, и за то іе међу ха)дуцима бивало кашто на)поштениіих луди, а у иочетку владе Турске ]’а»іачно их іе било и од прве госноде и племића. Истина да многи луди не оду у хаідуке да чине зло, али кад се човіек (особито прост) Іедан пут отпади од лудскога друштва и опрости се сваке власти, он почне особито іедан уз другога и зло чиннти; такоиха}дуцн чине зло и народу своме, ко}и нх према Турцима луби и жалн, али се и данас чини хаідуку наівећа срамота и поруга кад му се рече да}е лопов и пржибаба. У стара су времена хаідуци, као што се и у піесмама п}ева, наірадіце дочекнвали Турке кад носе новце од дацвіе, али }е то у наше врніеме слабо бивало, него дочекуіу трговце и друге путнике, а кашто ударе н на кућу коме за кога мнсле да има новаца или лиіепа руха и оруж^а, те га похараіу. Кад коме ударена кућу, па не нађу новаца а мнсле да нх има, они га уцн)ене па му одведу сина или брата, и воде га са собом докле нм год он уц)ену не однесе. Прави ха}дук не ће никад убнтн човіека ко)и му ништа не чини, већ ако да га наговори какав прнІател или ]атак. Макар била и само два хаідука, опет се зна ко)‘и )е од ншх двоціце харамбаша (старіешина). Хаідуци лети живе но шуми и долазе іатацима те се хране, н. п. дођу коме на вечеру па нм она] да што те понесу у торбама што ће }ести до сіутра на вече ; а кашто их ]'атак наміести гд}е у шуми па им носи и ручак и ужину. Кад дође зима, они серастануи отиду сваки своме каком при}ателу на зимоввик, али на}при}е уговоре кад ће се на про.ъеће и гдіе састати. На зимовннцпма гдіекоіи леже даау по подрумима или по другиіем зградама, а ноћу се чаете и піева]'у уз гусле, а гдіекоіи преобученн у просте халине чува)'у стоку као слуге. Ако ко}и у одређено врніеме на рочнште не би дошао, друштво иде те га тражн, па ако би се догодило да іатак хаідука на зимовнику изда или убиіе, то сваки хаідуцн гледа)у да освете макар и послиіе педесет година. Хаідуци у наше врніеме у Србиіи носили су на^више чохане плаветне чакшире, доле на ногама чарапе и опанке, горе чохаие ћечерме и копоран, гдіекоіи и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куповнн гуіь ; на глави или ћелепоше или фєсовє или свилене капе кићенке, ОД КОЦЦвХ су свилене ките внеиле с ]едне стране нпз прсн, и коіе }е оснм н.их слабо ко носио; врло су радо носили на прсима сребрне токе, а коці нх нн}есу могли набавити, они су м)есто іьнх пришивали сребрне кругіне новце ; од оружіи имали су дугу пушку и по двиіе мале и велики вож. У Србиіи ]е за владе Турске готово у свако) кнежнни био по іедан булубаша (Турчин) са неколико пандура (међу корима іе било и Срба и Турака), ко]и су гонили хаідуке, а кашто кад би се хаідука много подавило и стали би често убіцати и отимати, поднзали су Турци и народ сав у пот}еру, и премда су нх гд}е-