Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ХАЛДУК 800 ХАЛДУЧКА чёсма ко^іі луди у друштву т]ерали и тражилн а код кућа их по зградама я по шумама крили, опет се ]е кашто догађало да су их хватали и уби]али: кога убн]’у ономе пандури осн)еку главу и однесу )е у град, те се на коцу метне на беден, а кога Турци жива у руке докопаіу онога наби]'у наколац. А кад ни позера не може ништа да им учини, онда Турцн нзнђу на шефсаиш, т. ]. какав велики старіешина Турски нзиђе с подоста момака у народ, па затвором, бо]Єм и глобама нагони кметове и родбину хаідучку да се траже ха)дучкн]атаци и да се хватаіу хаідуцн (а оснм тєфтнша у хаідукову родбину и у жену и д)ецу, ако их има, нніе нико дирао, него су код сво]ніех кућа живлелн на миру). Тєфтишн су особито бивали послн]ератова кадмногн луди од страха Турскога поб}егну у хаідуке. Кад сеха]дук насити хаідуковааа или га ко намоли и наговори да га се окани, он се преда.т. ). поручи кметовима те му изваде од паше бурунти)у, и онда опетнзиђе међу луде, и посли)е тога нико му не смн]'е споменути за оно што ]'е хар дуку]'ућн учинио. Преданн хаідуцн послн)е понаівнше бива)у павдури, ]ер су се одучнли од рада полскога; само кнез не може бнти она] ко]н ]е био хаідук. Хаідуцн држе сво] закон,посте и моле се Богу као и остали луди, и кад кога поведу да набніу на колац, па га Турци понуде да се потурчи да му онросте живот, он псуіе Мухамеда дода)ући:„пазар послиіе не ћу умрніети?”Ха)'дуцн се свн држе за велике іунаке, за то у хаідуке слабо сми]е и отићи онаі ко)и се у се не може ноуздати. Кад кога ухвате и поведу да набніу на колац, понаівнше піеваіу иза гласа показуіући да не маре за живот. II преданн )е хаідук свагдаслободннін и отресенирі оддругн]ех луди, не да на се никоме, н свак га се прибоіава. Кашто по два и по три хаідука повежу н похараіу много више луди; али кашто и онн ударе на чудо гд]Є се не нада]у, н. п. за мога времена био ]е у Троношком праавору некн Мнхаило Шншо, корі )е као момак ншао кашто уз Троношкога архимандрита Стефана Іовановнћ.і, и нмао )еврло добро и лн]епо оружіе; неколико хаідука договоре се да му ударе на кућу и оруж)еузму, али Ш ншото дозна и }ош у коіи ће дан ударити, па наредившн шешану сакриіе се за кућу у грах причаник; кад хаідуцн дођу пред кућу, он потегне из шешане те]еднога обори на земл>у, па повиче: „ха) море, удрнте отуда !” хаідуцн осталн онда прсну куд ко)и и )едва се састану посли]е неколико дана, а Шншо ономе уби)еноме осн]'ече главу и однесе Турцнма те му даду челенку и буруити)у да може оружіе носити свуда (и по варошима). Тако из народнн)ех піесама познати Станко Црнобарац кад се /805 годинебио одвргао у хаідуке, са шеснаест друга дочека у Троношко) планини уочи велике Госпође два трговца ко]н су из Зворника носили рубу намастиру да продаіу; кад хаідуцн иза грмова повнчу : „преда]‘те се! баците оружіе! негините!” они то не послуша)'у, него се стану бранпти; попіто ]едан од аих погнне и другога, коіи дуге пушке већ ни]‘е могао напунити него ]'е бацио на зем.ъу, погоди хаідук иза грма у малу пушку за по]асом, он с другом малой пушкой, ко)у ]‘е у руци држао, потрчи управо на хаідука ; „на поле, курво, иза грма!” па аега из пиштола посред сри]еде; хаідук падне, а он нагне у поток и утече ; по том хаідуцн чуіућн да изокола цркварн гдіешто пуцаіу из пушака и внчу: „хаі море, шта ]е то ?” поб]егву с рубом, а свога мртва друга оставе; трговац пак она], коме іе било име Или]а, врати се из потока, те хаідуку осиіече главу, па іе однесе Турцима те и аему даду челенку и бурунтн]‘у као и Шишу. У Босни н у Херцеговнни хаідуцн се зову и Црногорци и анхови ускоцн, ко]'н одонуд нзлазе те луде (понаівнше Турне) хара]уи убиІа)у, пак се опет враћаїу к своіи]ем кућама. Тако су се звали и они іунаци нашиіех п]есмама коіи су од приіе, особито у XVI и XVII виіеку излазили из Млетачкога примор]а, те четовалн по Турско) краінни. II Турцн нма]у хаідука, коіи се зове кесеџц)'е, али су онн коанцн и не кри)у се онако као Српски, него иду и зло чнне )авно. Оваки су хаідуцн били пкрџалгіуе, као што )е казано код риіечи ове. 2) Ьег ©егіфізђеіЬпР іп Ііпаеги, 0ітіеп, ћаісіисо, ћаісіиеиз, Іісіог, з) (у Пожешко) нахн]'и) уі<1е натега. халдуков, а, о, Ьг$ хаідук, тоь хаідук. ХАЛДуиовАНзЕ, п. Ьа*з Зїдиђефіп, Іаігосіпіит. халдуковатіі, дукуіём, V. ігарГ. іф Ьіп еіп хаідук, Іаігосіпог. халдучёіье, п. регбаГ. Р. хаідучитн се. халдучила, Г. (СОІ1.) Ьіе ІреіЬиРеи, ћаібисі. халдучина, і. і) Ьа/5 ШаиЬефапЬшеф Іаігосіпіиш. 2) аи&га. Р. а]'дук. халдучити се, хаідучйм се, V. г. ішрГ. |'іф хаідук (їеііеіі/ аіишіо тог хаідук; Он (е млађн, за што се хаудучи халдучица, I. Ьіе ЙпіиЬегіп, ргаейаігіх. халдучка трава, I. уісіє спорнш. Кад се стрла међу дланима, кажу да ]'е добра на сваку рану; за то се зове и хаудучка што се рааенн хаідуцн наівнше аоме лн]'ече, халдучка чёсма, I. извор кодТопчидера (око Іеднога сахата од Бнограда).