Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ХЛ.ТДУЧКН халдучкн, ка, ко, гаиБеп(ф, Іаігопиш. халдуштво, и. Ьіе ЗгаиБегеі, Іаігосіпіиш : Од ка* смо се далн у ха]дуіишво Прођнте се врага н ха] душтва халхиди!* ђеггііф, шипЬегСфоп, ргаесіагиз. сГ. ђндн. халка, Г. Ьіе &геіБіа$Ь> тепаііо, дпа охсііаіае а веіч’ів Гогае, іп Ьітііа Ігіуїїздие а уепаІогіЬив ехсіріипіиг : Нн аю;а ха]ка, вн мо]а засдеда, т. р нндесам започео, не ћуннрасправлатн. халкііье, в. еегБаГ. ». хадкатн. халкати, кам, V. ітрГ. і) іадеп, уєпог. 2) и. п. свшье, осс |їф ђегісеіђеп (вичући ха]! ха]!), а§о. з) н. п. чворке, вег|'феифеп Ыігф Ьеп Зїіф а], аѣі§'о уосе ад! халкач, ха]кача, т. <) Ьег їеібег, асіог. а) ХгеіЬег Са^Г Опег їгеіђіадЬ), диі ехсііаі Гега8. халкача, Г. (у Срадему) Ьіе Оф]'епреііСфе/ зсиІіса тадог : Стрпа мене у врећу Па он узе ха)качу халкнути, нём, у. ітрГ. аіфігеіБеп, ехсііо : Таыо ха]'кни звіерад из плавные халош, хадоша, т. (у во]'в.) Ьег ©фі'ірзБпефі, ћеісіагіиз, сГ. лађар. халошкй, ка, ко, ©фі)їзіпефШ, ћеісіагіогит. халтер, га. (у Ц г.) уісіє хатер : Рад хсшаера іьеговніех слуга •хак*, га. і) Ьег 2сфп, Ьіе ьД5е(оіЬипз, 8іірепйіага, тегсез, сГ. плата, а) хак му ]е, Ьаз ђаі ес сегЬіепі! ез і(ї іш гефі дг(фгђеп, ћаЬеі, ћаЬеі 8ІЬі. 3) доћн ко.че хака главе, @гші; Ье гіфіеп, регбо: И кад іьему хака главе дођох хак, т. душак, фаиф, Ъаіііиз, сГ. ак: ПаС]'н хак мора не мути. хала, Г. (у Дубр.) Ьег @фйш§, 8огс1е8 : воіьа халолі. хадав, а, о, (у Дубр.) (фти§ід, зогбібиз, сГ. гнусан, пржав. халал*, халала, га. УІ(Іе благослов : дао мн де с халалом; што човіек с правдой стече, то му ]е халал; да му )е халал! халалити, халалйм, у.’рГ.уібе опростнти, благословити. Кад коди што купи од кога, а он каже: „Халали брате.” А она] му одговорн: Да тн )е халал; .Іедан другой крвцу халалише ХАЛАЛіЙВАІЬЕ, П. ЬйЗ ѲедпеП, ЪеПебІСІІО. ХАЛАЛ.ЙВАТИ, хала.ьуіём, у. ітрГ. (едпеп, Ьепебісо. халан, у загонеци: Халан )аше на халану, хам му ]е кита до копнта (ован). Халах*, га. (у Босни у Срба Турског закона) уібеБог: Не издедини, Халаху, крста ! ХАЛВА*, Г. () еіпе 9)?еІД|реіГе 0>ОП ЗЙеі^епшеђГ, ©фшаГ^ ипЬ фош'з), сіЬі &еіга8. а) од ораха, кода се продаде. з) сГ. прстен. халвалук*, т. Ьаз їгіпГдеІЬ (ай!7 халва), таз тап ІБецдеОеіЬеіеп аБ^огЬегГ, сог оііагіит, ХАЛ.АК типивсиіит : да) халвалук тап тіе іп Ое(їеггеіф: Ьеп ©фпеіЬег йиз^кпсГеп): Здрава бнла Ад'ко Атлагића, Здрава била и гаће дерала, А и менн алвалука дала халваџила* (халваџи)а), га. фаїгоађапЫег,, 9ііі УепЫіЬ халва. халка*, Г. О гвоздей колут, еіп еі[егпеі' 91іпд, &. 95. Зфитп^, 5еіїеі/ аппиіив, сГ. бночуг: Ко то куца халком на вратима? 2) (у Снку) игра у кодо] младн момцн трчећн на кокма погађаду коп.ьем у халку, кода )е особито за то начикена, и то се каже шрчаши халку. Неколнко момака обученндех у народне своде ха.ьнне (чакшнре око растрижн везене златой, дечерма с нлицнма или токама, преко н>е црвен подас, а по ко] долама (плаветеа или од какве друге бо]е) са сребрниіем пуцнма н шемшетима н остраг са шернтима н китама, на главн у врху шири калпак од видре или каке друге фвнє коже с би]елом періаницом) и са окованом у сребро сабліом ус)едну на добре, н што ]е могуће Л.ЄПШЄ накнћене коке, на корима спри]ед и кубуре впсе, па носећн сваки копл.е у десно) руцн скупе се нам]Єсту одакле ће трчатн халку, па станувши све по два и два у ред отнду но свога старіешину, ко]‘и се зове гааезіго бе сагаро : кад се овако пође, напрн]ед нду халкарски момцн, за іьима ]"едан пїешице са округлн]ем штнтом на прснма, а поред кега са сваке стране по ]’едан носећн уз прсн у руцн буздован, а за овн]ема се води накићен и с кубурама и саб.ьом наоружан кок. Старіешина уз]ахавши на кока, нам]ести се са сво)И]ем ађутантима, ко)и поред іьега ]ашу с голн]‘ем саблама у рукама, ну ономе истоме реду као што су дошли одведе халкаре на би.ъегу, одакле онн ]'едан по ]едан трчећн на коку погађаіу коплем у халку. Кажу да ]'е ова игра онд]е постала (7(7 годные пошто су Турци разби]ени и оданде нст)ерани. халкар, халкара, га. сГ. халка 2. халкарски, ка, ко, сГ. халка 2. халуга, іР. 1} (у Ц. г. и по околинама) уібе провали]а : Док у.ъезе низ халуге тврде 2) (у Бачк. н у Лици)уі(1е тра'вул>нна, коров. ХАЛіА, й і) (у Хрв. око Оточца) жеиска халипа кратка и без рукава. 2) (око Сплета) мушка дугачка плава хал>нна, по ко]'о] се не опасуіе, 2Ггі9)?аппег= ипЬ З'саиепгосї, сћіагаібів §-енив. ха.ьак, халжа, га. (у Сику) кратак гуіь, ко)нин)е пашаран (а ко]И)е нашаран она] се зове коаоран-, дугачки пак гуіьзове Сахалина), еіпе 2[і'і їііг^еп 9)?апіе(б, раіііі §-еПИ8. 801 51