Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ЦАРЕВИНА 808 ЦАРОВАТИ стране нзмеђу Уба и Палежа. 3) (у Сри)'ему) їгец^МсіЦгізе ЗВоІ^тііф, еирћогЬіа 1аІііугіз. царевина, Г. і) ЬйЗ ^аі[ег5иі, гез ітрегаіогіз. з) ЬаЗ ^аіІегІапЬ, ^аі[ег(ђит, ітрегіит. з) што се цару плаћа, @1еиег, ІгіЬиІит, сй харач. царевић, т. і) Ьег іипзе ^аі(ег, ітрегаіогів Йііиз. 2) (уДубр.) тісіе зумбул. 3)уГрблу тако зову Латнне и господу ко]а ]'е уцарско] служби. царевица, Г. т. ). пара, еіпе Тіїї фага, пигаиіі §тпив. царев лаз, тп. сГ. лаз. царево поле, п. поле у Хрватско) у Огулннско) регементи. Пр нпови)'еда се да се онд)Є некад био улогорио Турски цар сво)ском, па га на ]едноме брежулку под шатором убно топ са града Модруша, и од тада се назвало Царево поле. Модруш і'е (сад пуст) више овога пола на іугозападно] странн и око чнтава два сахата нма од н>ега до онога лцеста гд)'е се говори да ]е цар убн]ен. царев цвшет, т. (у Староме Влаху) уісіє прстенак. царза, й. (уКотару) као Фуштанод вуне (плаве), 2Ггі ОЬіїШіЬ, сћіатісіів §епив. царпград, т. і) Ьіе ^аі[ег)1аЫ: ($оп|Т:апіілореІ), пгЬз ітрегаіогіа (Сопзіапііпороііз). Срблн прнповн)Єдаіу да Царнград нн)есу лудн зндалн, него да се сам саздао. Кажу да ]’е некакав цар ловећн нагазно на мртву л^удску главу и прегазно іе с коаем; ондаму глава проговорила: „Штаме газниі, кад ћу ти мртва досадити.” Кад то чу)Є цар, он С)аше с коша те узме ону главу и однесе кући; па )е код куће сажеже, и оно углевле од ае пошто се охлади, стуче у прах, па завн)‘е у хартиїуи оставн у сандук. Посліце некога времена отнде некуда цар, а іьегова кћн (ко]’а іе била діеворіа на уда)у), узме к.ьучеве па отвори сандук и почне по аему нешто нреметатн ; кад нађе она) прах у харти)и, видя да )е некакав прах, али не зна какав ]е, па онда метне прст на )езнк те покваси, па умочиуона)прах илазне мало да би дознала што ]‘е; по том га онет завн)е у харти)’у као што )е и бпо и остави у сандук, а она одтога часа остане трудна. Кад се посли)е стане нстражнвати н нспитиватн од куд и како, дозна се да )е од оне главе. Кад д]ево)ка буде на том доба, а она роди снна. Кад узме цар )ош онако мало ди)ете у руке, а оно аему одмах рукама те за браду ! Онда цар заповіеди да донесу ]едан тааир жива углевла, а Іедан дуката: да огледа)у чннн ли то дп)ЄТЄ из лудостм, или од СВО]'е воле. „Ако (вели) буде діц'ете лудо, оно ће потрчати с рукама и за углевле, ако ли не буде оно ће за дукате.” Кад донесу пред ди)'ете углевле и дукате, а оно одмах рукама за дукате, а углевлу ни мукает. Цар већ види да ће оно да се испуни што му )е глава казала. Кад буде ди)ете већ велики момак, онда га цар от]’ера у свв)ет, и каже му: „Да се ннгд)е не станиш, док не нађеш гдіе су се два зла ударила.” Хода;'ућн та]' момак но сви]ету, кад дође на оно м)есто гд)'е ]е сад Царнград, нађе глогов три гд)'е се око аега обмотала гу)а, па гу)'а пеца трн, а трн боде гу)'у; онда помасли у себп : „Ево ово су два зла,” па пође унаоколо разматратн она м]'еста; кад дође опако унаоколо идући, опет поблнзу онога трна, онда стане, па рече: „ОвД)е треба стати.” У ко)н мах то рече, у она) се мах обазре, а то се од онога трна до аегови)'ех леђа (куд)егод онешаоі створно зид, И од тога м)еста до онога трна, кажу да ни данас нема зяда у Царнграду (а да се он ни)е обазрео и да ни]'е рекао; „овд)е треба стати,” зид би за аим нарастао до трна). Послн]е он ту постане цар, и од свога д)'еда отме царство. 2) у Троношко) планини (од намастира к Іугозападу) бри)ег и наврх аега зндине од старога градића. цариградски, ка, ко, ^спіђйПІтороШапі^ф, СоіШапііпороШапиз. цариграђанин, п). (рі. Царнграђанн) Ьег^оп: (ђапііпороШапег, Сопзіапііпороіііапав. ЦАРИГРАЪАНКА, ї. Ьіе ^ 0 П (Іа П І І П О р ОІІ Ра П Є Г І П, СопзйапІіпороШапа. царина, і-. і) ЬегЗоО, уесіі§-аі, рогіогінт. 2) аті, їеіопіат. з) многа се міеста у народу нашему тако зову, и. п. код намастира Шншатовца, код Смедерева итд. царинар, т. уісіє царнннк. ц.арине, Г. рі. у Кому м)есто (лнваде и )езеро) гд]‘е ]Є (као што се прнповиіеда) цар СтеФан излазно у лов н лети на планину. царинйк, ш. Ьег ЗоПбеашіе, Ьег Зойпег, рогІііог, Іеіоппгінз, риЫісапив. царинйчкй, ка, ко, Зойпегц рогіііогига. царић, т. () (11т. а. цар. 2) Ьес тоіасіііа ге§'иіия Ьіпп. царЙћ, царнћа, т. уі<3е царвћ 2. царица, й Ьіе ^аіГегіП/ ітрегаігіх. царичин, а, о, Ьес ^'аіі’есіп, ітрегаігісіз. царичнна, 1. (^опійіпбіттп) Ьегиђтіе .О.иеііе іп Ьес Кра]'нна Неготннска, гсп гоо ИеЬег^ Ыеі6[е1 еіиег ЯЗаіГегІеііцпд паф Прахово. сГ. кра]ина. ЦАРОВАН.Е, п. ЬаР Зй^Сеіи, Ьа5 ^'сіі(еі-фнт/ ітрегіит: Ђемоваае, мо)е цароваіье ЦАРОВАТИ, ру)ём, V. ітрђ цар (еіі), аит ітрегаіог, ітрего.