Srpski sion

БР. 5.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 67.

несретник и умре без помоћи, а можда бп му још било лека, да се нашао ту човек, који би умео што наметно да еаветује или да учини. У Карловцима имамо ми три лекара, те нема сумње да бн се који од њих радо примио уз пристојан хонорар те дужпостп, да иредаје у богословији оно, што би н лајик могао схватптп и разумети. Нека не мисли ко, да би ово бнло пеко полутанство, и да би се од богослова градили тпме неки надрн - лекари. Сваки образовап човек ваља да толико зна нз науке о здрављу, колико је нужно да се уме чувати од болести па и другима саветом бпти у помоћн. У великим варошима као у Бечу и т. д. држе се увек редовпа нонуларна предавања за шнру публпку, у којима се свет поучава, како да нружп прву помоћ када ко настрада, па чак и варошке слуге и редари морају да се извеџбају у томе; па п редари у угарским варошима пмају у својим иравилима, која увек уза се носе, оншпрно упутство, како да помогну ономе, кога каква од горе набројаннх несрећа на улици снађе. У Немачкој, на н у Аустрији постоје „СамариЛанска друшшва ," којима су чла нови лајици, мушки и женски, који се обучавају и веџбају у свему, што је нужно, да би оболелпма били од помоћи. И проФесор Билрот у Бечу написао је нопуларну књпгу за оне, којн хоће да се иоуче у лечењу и дворењу болесннка. На кад тако људи од мање душевне спреме могу да схвате овај иосао н да се поуче у основним правилпма лекарске неге и помоћп. како не бн могли људи, којн су нснит зрелости иоложили и даље науке слутнају, разуметп и користити се пријатељским ноукама ваљаног Србпна лекара, који би им својски и топло разлагао оно, што је нужно, да доцније као свештеници могу бити у многом елучају, бар

док лекарска помоћ не стигне, саветници и избавнтељи. У рпмокатоличкој теологији у Калочи, као IIIто ми је причао један млад католнчки свенггеник, предаје науку о здрављу богословима надбискунов лични лекар. Дакле се код њнх иостарало и за то, да њихови свештеници и за здравље својих парохи јана бригу воде. Упокојени министар просвете у Будапешти .4. Трефор био је у последње време свога жпвота веома за то заузет да се наука о здрављу иредаје ученицима средњих школа А баш ових дана (12. јануара ове годнне) изишла је наредба аусшријскога минисшарсшва и^освеше, да се у ирешрандијама за учитеље и учптељице од идуће школске годпне 1891/92 има увесши наука о иознавању човечијега шела гд наука о здрављ у у првој и четпртој години тих школа као предмети учебни, које ће имати да иредаје стручан лекар уз одмерени хонорар. У ирвој годинп предаваће се о томе, како је тело човечије састављено, како поједини оргаии врше свој иосао н како се тело развија и расте, а уз то све што је главно о неговању здравља, а нарочито школска хигнјена, т. ј. како да се очува здравље школске деце. У четвртој, дакле последњој години имаће се поновити оно, што се учило у првој години, па онда школска хигнјена по проппсима, који у томе обзнру владају у којем крају. Оспм тога одмах у првој години учиће се о првој помоћи у напрасннм несретним случајевима. Лекар ће, који те науке предаје, уписиватн у сведоџбе ученичке своје оцене. За сад ће се увести те науке само у оним заводима, које су у варошима, где има лекара за тај носао вољних и згодних. Па кад се увпђа дакле, да је свакоме учитељу нужно да се поучн у томе, како ће другоме у болести и несрећи помоћи, онда се мора п то увидетп, да је тако *