Srpski sion

Бр. 6.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 87.

потсмехом и руглом оваки нокушај рим ских војнпкада зажегу храм. ишчекивајући до иоследњег часа чудне помоћи сво јој светнњи. Но јао ! Иомоћ та не дође, с тога, што су се Јудејци чешће пушта лп у безбоштво, а најпоеле одбацнли И суса Христа, кога су и сами очекивали као свога Искупитеља и Вога, Сад ћемо у кратко нацршаши облик и судбу ше велике јудејске свешиње. коју је смградио цар Соломон. Праобразом јеврејског храма п сампм првнм на земљи домом Божпјим беше јеврејска скипија , коју је по заповестиБожијој устројио Мојсије у време јеврејскога скитања но пустињи, у часу бављења њихова на гори Синајској. Расноред, подела и унутрашње устројство скиније нослужише као праобраз доцније саграђено га храма Јерусалкмског. С тога, да би себп створпли слику храма Соломоновог, нотребно је знати устројство скиније. Скинија т. ј. покретнн храм јеврејски, делила се на три чести, од којих је свака имала особито значење Но строго узевши, скинију су састављале управо две чести — светилиште и светиња иад све тињама (свнтан свнтб1хђ ). Трећу пак чест састављало је дворпште, онредељено за учествовање народа у време богослужења. То беше нросто нривременом оградом ограђено чнсто место под откритим небом При улазу у двор не далеко од врата према самом улазу у скинију по стављен беше жртвенпк. То је бмо дрвени, мједи окован ковчег, који је изнутра био напуњен камењем пли земљом. На угловима његовим била су четири савита рога начнњена од мједи- Овамо су при водили животиње. за жртве, клали их и спаљпвалн ио установљеном поретку. Пре ма жртвенпку ближе скинији стајала је мједена умиваоница пли већа мједена чинија, у којој су свештеници умивалн своје руке и ноге пре но што ће ућн у светилиште. Двориште је окружавало скинију са свнју страна и около саме скииије нредстављало с три стране нолу нокриту галерију. Сама скинија имала ,је облик шатора

у дужинп око 60 стопа, а у ширини око 30 стопа. Кров њезин и стене, којесују с трн стране онасавале, начињене бејаху просто пз јаке материје и утврђене на ступцима укопанима у земљу. Пред улазом у скиннју беше мален прптвор Улазнло се с пстока А цео у опште распоред скинпје одговарао је положају народа израиљскога у време Синајскога Богојављења. За нритвором долазило је светилиште. Овде су се налазили с десне северне стране — стол окован златом, на ком су лежали „хљебови предложења," — а с леве јужне стране — свећњак са седам кракова, којп су излазили свп из једне средице. Мало даље од њих к западу и унраво нрема улазу, стојао је још један мали жртвеник, на ком су се палиле миомирисне стварн (кадиони жртвеник). А за тим жртвенпком за целу ширину скиније беше протегнута завеса плаветне боје, украшена лепом шаром ; на врху бијаху ушпвепн у завесу херувпмп. Завеса та делила је од светилишта трећи главни део — ,,светпњу над светињама." У светилиште могли су улазити само свештенпци и левити. Светиња над светињама бијаше местом нарочитог ирисуства Божпјег и јављања славе Роснодње Овде је био постављен ковчег завета. То беше ковчег на четир угла, опточен златом: у њему се чуваху — златна стамна с маном, таблице завета и жезао Аронов; на крову ковчега била су два златна херувима. У светињу над светињама могао је улазитп само првосвештеник и то само један пут у години, наиме о празнику „очигаћења." Тако је у главном бпло устројство скиније. Ничега слпчнога светињи Израиљској не беше ни у једног од старих народа Пошто у скинији не беше нигде видљиво изображеног Бога, то се та околност нпје могла здружити са појмом о Богу древнпх незнабожаца и задивило их је с тога, што они ннсу себн могли претставити Богопоштовања без видљнвога начина. На против пзраиљско Богослужење већ је делимпчно ослободнло чулни поглед од видљнвога, принудило дух и мисао да се