Srpski sion

Б р . 9.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 139.

се још сећа Преч. Ваша оног дела мога, које сам ја — пре две године — у корист свештен- ј ства започео и којим сам ишао за уведењем и припознањем „ Православног Патронаша* 1 за све оне сесије и куће, које су — за време оснивања наших православних парохија — у православним рукама биле. (Види : „Заставу" 1888 г. бр. 108, 116, 120, 131.) Од тог времена протекло је пуно две године дана, ија међу тим нисам јавности предао : шта сам за то време радио, докле сам стигао, и какав сам до сад резултат ностигао? Нисам, велим, о томе у јавности ништа проговорио, и ако су ме са више страна о истоме питали. Сад пак — Богу хвала — рећи могу, да сам са једним и то великим кораком ближе к' цељи стигао, и да сам до повољног резултата дошао. Кечанска је нарохија романска, с' тога сам пошао аутономним путем романске Митрополије. Конзисторија арадска потврдила је „ Исказ" оних иноверских дужника, који су земљу или кућу од православних купили. И на основу те клаузуле, поджупан наш Торонталски, одредио је против истих дужника егзекуцију. То се поуздано зна. Ови дужници, међу којима су и три адвоката, аттеловали су на мунициаални уаравни одбор ( и КогиЈагуаГав! МгоИзад ") али су одавде били одбијени, и егзекуција је по ново одре ђена. Видећи то исги дужници, хтедоше се измирити и то тако: да ми издаду у име целог дуга од три године рештанцију, и да ми у будуће сваке године редовно плаћају. (Ја сам искао рештанцију од 17 година, јербо сам толико тамо служио.) Будући да нисам имао у виду само свој лични интерес, не хтедох пристати на то из узрока, да покренуто тштање дође до краја, и да се и од стране самог министарства припозна „ иашроиаго" не само за Кечанску романску, него и за све иравославне иарохије. М ј Ј и дужници не хотећи пристати на моје захтеве, апеловаше на министарство, иштући систирање егзекуције, док не добију решење од Митрополитског Савета, на. који су од стране жунаније упућени били. То им се дозволи. Код Митрополитског Савета стајала су акта једну и по годину, и за цело време то није донето решење нити рго нити сопГга. Увиђајући важност и замашкост ствари, премишљаше и сам Митроп. Савет сва-

којако. Видећи да од Митроп. Савега не долази никаково решење, и знајући да — по рескрипту — о малом Ускрсу свака Епархија у свакој години има одржати своју редовну Еаархијску Скуашшину, обратим се молбом на све три епар. скупштине. А да би се у ствари сваки посзаник односно епар скупштинар оријентирати знао, дао сам молбу своју у 300 примерака штампати, и послао сам свакоме кући по један примерак. И тако све три скупштине једногласно моју молбу уваже, мој предлог усвоје и закључе, да се ум^ли Митроп. Савет, да у своје време а у реченој ствари код Министарста у име целе Митрополије свој глас подигне. и за исту се ствар топло заузме. Усљед тога Митрон. Савет у седници својој. држаној у Сибињу 24. аугуста 1890. бр. 121. Мт. одбије апелату иноверних дужника, и потврди „Исназ " дужника својом клаузулом иозивајући се на отпис Министра Тре®ора од 9 јуна 1884. Бр. 20.642, у ком се каже: „Иноверац не плаћа свегатенику, него то чини земљиштв, које услед куао-ародаје није аосшало арошесшаншско, као ни аре гишо није било кашоличко, него је исшо зе.иљигише оатереЉено за корисш кашоличког свегишвгшка." А нарочнто где каже: „Та начела не постављају се једино у корист католичанства, него. . . . се без разлине нонфесије уре-кују."*) Ја ћу у петак ићи у Бечкерек, да по ново иштем егзеквирање, и потпуно сам уверен, да ће моји дужници опет се на Министарство обратити; и по томе не могу казати, да је цељ за сада нотпуно постигнута, пошто ћу тек од сада имати да се борим. Може бити да ћете мислити: Затнто Вам напред речено саопштавам ? Ево узрока и одговора: Видио сам, да Вас је моја сгвар интересовала, па држим, да ће Вас сада још и више занимати, особмто кад чујете и сазнате, да су три епарх. скушптине и сам Митрон. Савет романски одобриле и усвојиле мој предлог, и заузеле се за поменуту ствар која свакако није без значаја, шта више од великог је замашаја.

*) ,,^ т еш а тазуаНази пгек а 1е1кез2пск. ћапет $2о1да1тапу! /е/језИ а {е1ек те1у тедсашгГан сШа1 иет каИ рго1е$'апз ј"бШе, га1атт1 аг е1оИ зет гоИ каИ/оЧ/сиз, капет каЊоИкиз 1е1кезг г&зг&ге згоЈдаГтаппуаГ 1егкеИ /о'М." А нарочито где каже „Егеп еКек пет е^уесШ а каШоНкиз 8тетроп1:пак кескегебеге аЈШаШк Ге1. ћапет ГЕ1.ЕКЕ2Е' Т/5Е6 МШПЕИ К/2АВАТА1. ШТЕ1ТЕТТЕК16У Е/..*