Srpski sion

С тр . 164.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 11.

И воља нам је и дужност нам је то, и ми ево доиосимо у кратко живот светог патријарха цариградског Фотаија , призна вајући му тиме заслуге љегове и клањајући се светости живота његова. # * * Пашријарх Фотнје родпо се у Цари граду. Подробно се не зна које се године родио, но сигурно је, да је у ирвој четвртини IX. века. Родитељи му беху уваженп грађани цариградски и на лепом гласу са своје нобожности. У то доба беше у Цариграду најљућа борба око пошто вања икона. Византијски императори су пристали уз противнике поштовања икона, дакле уз иконоборце, те је сасвим природно било, да су власти гањале оне, који су војевали за поштовање икона. У тој борби родитељи Фотијеви су били непоколебиви у оданости према истинитом учењу цркве о поштовању икона. Дабогме да је ова сталпост и чврстоћа родитеља у вери лепо упливисала и на васпитање сина им Фотија, што и сам Фотије у својим списима тврдн. — Нема позитивних дата, где је Фотије учио школе, но толико се зна, да се и у школи васпитао у православном духу, и да је свршио како нретходне науке тако и богословпју са ретким успехом, јер беше најдаровитнји а и пајмарљивији од другова својих. Зна се за њега, да је проводио читаве ноћи за књи гом. После богословије је Фотије свршпо правну и медичку науку с лепим уепехом, те нпје чудо, што је за свога доба важио за најученијег човека. Када је Фотије свршио своје образовање, побожна душа његова вукла га је у мопаштво. Међу тпм имиератор Варда установи у двору своме впшу школу, те позове и Фотија да се прими, да предаје буди којп предмет на тој школи. Фотије се прими тога. За време ироФесоровања му, свагда би ђаци после предавања пгали њему у стан да ту слушају науку од свога учитеља, тако. да се за мало његов стан претворио управо у академију. 0 томе сам Фотије пише овако: „Кад бејах дома, са радошћу сам гледао како ме помно слугаају ученици; како се лепо

вежбају у разговору, те се тиме навикавају лакгае п правилније изразити мисли своје. Радовао сам се гледајући, како једни оштре ум математиком, други траже истину философским путем трећи изучавају св. писмо, ту круну свега знања." На другом месту опет вели: „Када бих ја ишао у двор, нратили бп ме ученицп и молили би ме, да се што пре вратим. То беше за ме велика награда и ја еам увек само толико у двору остајао, колико сам морао. Када сам се враћао, ученици ме већ чекаху пред вратима." Тако су свога учптеља Фотија поштовали ученици његови, међу којима беше и словенеки апостол Константин, доцније као монах прозвани Еирил. Фотије обратио је на брзо својом ученошћу на се пажњу иајвиших кругова у земљи. Сам император Варда га је к себи иризивао и на брзо је Фотије добио вигае почасних титула и постао је први државни тајник. Крај свога високог положаја, оп је уживао п љубав свију и за мало му се слава прочује и ван византијске империје. — Фотије беше задовољан са ноложајем својим. У то доба беше патријарх Игњашије. Између њега и власника била је жестока борба, но Фогије није учествовао у тој борби, у којој је патријарх Игњатије био жртва политичких интереса, јер 23. новембра 857. године буде он свргнут са натријарагаке столице. Брзо за тим се састане сабор енископа, који прогласи цариградску патријаргаију за унражњену и приступи избору новога патријарха. Било је три кандидата. Између та три кандидата био је и државни тајник Фотије, кога је влада преноручила. Скоро свн епископи су гласали за Фотија, јер он бегае човек ваа странака и најпогоднији да странке које су биле у борби, измири. Није сабору сметало ни то, гато је Фошије био световњак, јер у Византији не беше то првислучај, да ожсвешовњака иостане одмах епископ. И пре њега беху Тарасије и Т1икифор као мирјани бирани за патријархе. Али Фошије се одлучио противио томе избору, но епискоии са императором не хтедоше ни чути за опирање његово и тако рећи натерају га, да се прими тог највигаег достојанства црквеног; те на