Srpski sion

С тр . 166.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 11.

учитеље, који су им ироиоведали истиие хршнћанског учења и обраћали их у хришћанство. И Србпма је слао Фотпје учитеље вере. Одмах иосле Бугара замоле н кнезови панонских Словена иатријарха Фотија, да им пошље учнтеље вере. „Од вас на све стране се шири светлост и добар закои" рекоше посланнцп Словенскп Фотију. И Фотије им пошље Кирила и Методија, да они развију свој апостолски рад, дозволив им, да преведу свештепе и богосиужбене књиге на Словенски језик. И руском народу је Фотије усадио веру хришћанску, јер се њему приписује. да је он крстио киегињу Олгу и кнеза Владимира, те прве пијонире вере православне у народу руском. Осим овог апосголског рада натријарха Фотија имао је оп да издржп и жестоку борбу са латинским свештенством и римским папом. Папа је видео, да је Фотпје најжешћи и силан противник папскпм властољубпвпм тежњама, те је хтео да му углед сузбије тиме, што ће га он осудитп и што га неће признатн. 1Тана је истина осудио Фотија, али се овај ни мало није обзирао на ту паппну осуду,него је само прекинуо сваку свезу са Рнмом, изјавив, да он не признаје никакве превласти папине у васеленској црквп. Када је римски епископ послао у Бугарску своје мисионаре да одвраћају народ бугарски од свезе са Царпградом и када су почелп ироповедати рпмски мпснонари новотарије догматичке, које су изникле на западу, као што је и то: да Дух Свеши исходи и од оца и од сипа, онда је Фотије написао посланицу једну васионским патријарсима у којој је одлучно осудно утицање римског клира на бугарски народ истакао је разлике између источног и западног учења, осудно је ово носледње и сазвао је у Цариград сабор епископа, који се састао 867. и на коме су све новота рпје римске цркве осуђене. — Ово је римскога иаиу и западни клир врло озлоједпло и они својнм упливом на цара Басилија израде, те Фотије 869 г. на сабору у Цариграду, где су били и пашши легатн, буде свргнут и затвореп а Игњатнје на ново седне на престол; но како су одмах

по томе пасталн у цркви нереди.то и сам нмператор увнде, да само Фотије са својим друговима може злу стати на пут н носле седмогодишњег заточења у манастиру, Фотије по ново дође на престо цариградски, да настави светнтељскп свој рад ишрећи православну веру, ка^ што смо папред спом< нули. Патријарх Игњатије умрво је 877 год. Када се западно свештенство уверило, да Фотију и источном клиру ни мало не имнонује напска претензија у цркви, онп окрену другп лиет. Паиа Јован VIII. пошље своју посланицу на исток у којој пе само да је призпао Фотпја за патријарха п брата свога. него је још сваком нопретио да ће га одлучити, ако не буде патријарха слушао. Год 8 79. састане се у Цариграду сабор, на коме беше 383 јерарха а и посланпцп папини, п ту на сабору се изјави: „да је Бог нрославио патријарха Фотија и да ће се његово пме славити и на небу н на земљн од колена на колено." Ово је била као нека сатнсФакција патријарху Фотију за страдања, којаје нретрпео. Ту римски носланици белу у свему сагласни п ту и онн са свима епископима потппшу и символ нпкео цариградски, анатемишући сваког, који буде хгео какве промене чи нити. На том сабору је донесен н закључак, да паиа не може тражити никакве више власти од оне, коју ,је дотле имао. Овај сабор је уздпгао Фотија. Све што је дотле против њега рађепо, буде одбнјепо и мпр н ред се иоврати по свима патријаршијама. Сада је изгледало, да ће патријарх Фотије у мпру н])овести свој живот на сто лпци патријаршпјској. Но не бн тако. Год. 886. у^тре императој) Басплије Македонац и њега наследн син му названи Лав VI. Мудрп. Он бегае ученик Фотијев, и Фотије му је једном приликом жпвот снасао. Но не обзирући се на то. млади цар још одмах прве годпне владања свога свргне Фотија с престола и баци га у један манастир у Јерменској. Ту у томе манасгиру је великп јерарх овај ировео нет година, и ту јеб. Фебруара 891. године завршио свој све титељски живот. Нагријарх Фотнје написао је многа дела, између којих ћемо споменути: „0