Srpski sion

Б Р . 12.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 189.

појања и певања у учит. школи горњо-карло вачкој, са годишњом платом од 120 ®ор., почев од 1. октобра 1890. — Осим тога решено је још много предмета од мање важности. (Један чае на појању у карловачкој богоедовији.^ С пријатељем својим из давнашњих времена, настојником једне свете обитељи, посетих „Српски Сион" — сремске Карловце, нешто званичним, а нешто и својим послом; званичним, што имадох у црквено-општинској једној ирилици (или поготову неприлици) да приступим св. патријарху Георгију, и ла га молим у име једне од већих и јачих наших црквених ошптина, као што је ова за коју и мољах, да помогне у невољи и беди невидовној, која од неколико већ година амо гони ову општину, а то је, да поред добре и најбоље воље, поред пожртвовања од стране своје, ниЈе ова општина у стању, да дође до своје верозаконске школе, коју ево већ пет година тражи! Свети патријарх је драговољно обећао проучити целу ту ствар и својски се заузети за њу, јер је тежња општине ове само похвале достојна. На тому биће св. патријарху благодарна ова општина. — Пре него што могах приступити св. патријарху прођох са реченим својим пријатељем кроз ходник, који служи као пролаз у „благодјејанију", из кога степенице воде у св. богословију. — Од год. 1879. од како сам изашао из богословије, не даде ми се прилика, да будем ни у оном предсобљу гбре пред двема тпколским дворанама, па ни у самом, да бог-ме, светилишту училишта. Па како ми беше мило, кад јопт у оном ходнику за пролаз зачусмо од горе из богословије појање прве славе степена седмога. гласа: „ скатммх д!5\-олг & иеточник7, вожестЕЕШшуж сокрокифх, С\> тги>ЖЈ прслд^дростк, раз^лАХ, стрд\*х, тол\$ ^кллл и славл, чесгћ. и держлва!"— Електрична струја прође ми кроз све тело, за часак створих се учеником св. богословије и као да закаснисмо на час, похитасмо обојица по степеницама у училиште, где нас управитељ — учитељ појања г. Ђорђе, а од скора у монаштву г. Герасим Петровић, познати у нас појац, врло пријатељски предусрете. — Био је час за прво одељење, у ком су ученици из прва два разреда. Пријатно ме је изненадио успех, који је г. Герасим постигао једино трудом својим, марљивим предавањем, код почетника у овом првом одељењу — Начин, којим речени г. појање предаје, или боље рећи

улива ученицима својим, јесте трудан, али води сигурном успеху, који се у томе огледа, да почетници сви без разлике, тако рећи без погрешке, све антиФоне и прокимен, и по више пута отпојаше и то увек лепо и правилно. А како ми је тек мило и пријатно било чути појање тужне, али умилне песме, коју негда Јудеји певаху у сузама у ропству вавилонском: ид р-ћкд^х вавглижски^а. . . . ! Ученици у I. одељењу — иометници тако лепо и складно отиојаше ову дивну песму, да из њиховог појања чисто ствараш себи пред очима и у души ону слику, коју ти ова тужна песма прпча о јадном и бедном робљу на рекама вавилонским! — У душевној наелади и красном уживању прође за тренут ока један час, и ми се задовољни опростимо са вредним г. нроФесором. Ученицима св богословије пожелесмо, да издрже у трудби и сада у спреми за свој свети позив, и доцније у трудби у винограду господњем, на добро и срећу цркве и народа. — Г. Герасиму пак биће наЈ - већа и најлепша хвала на труду му, када ј 'едном ученици му, у свештеничком чину при богослужби у славу Богу отпоЈ *е понеку од дивних наших свештеноцрквених песама, па задовољни сами собом, дајући хвалу и славу Богу, с благодарношћу се сете и свога трудољубивога учитеља. У Т. — ов. (Из вршачке епархије) Као што јавља „Вршачки Гласник ", у седници епархијске консисгорије вршачке од 25. Фебруара потврђени су избори г. Душана ЈаблановиИл за панчевачког пароха и г. Ђорђа пл. Боше за иротопресвитерског капелана панчевачког. — На позив Њ. Светости г. патрлјарха Георгија као управитеља дијецезе темишварске, рукоположио је високонреосвећени епископ вршачки г. Нектарије Димитријевић 14. о. м. за ђакона а 16. за свештеника г. ЈеФтимија ЛешровиЛа, који ће као такав пристављен бити за лкчног капелана у Батањи. (Архимандрит Кирид Јовичић.) Прота Живојин ЈовичиЉ, познати радник на пољу црквене књпжевности и проФесор богословије у Београду, ступио је прошлог месеца у монашки чини добио име Кирил. За тим је после кратког времена произведен за архимандриша и биће послан за насшојника сриског иодворја у Москви. Архимандрит Кирил Јовичић изучио је духовну академиЈу у Русији, па је с тога врло погодна особа за предсгојника и свештеника српске цркве у Москви.