Srpski sion

Б р . 16.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 24 5.

кад нисам код вас, градиаге саасени/е, сво/е са сшрахом и дрхшањем јер је Бог што чини у вама, да хоЛеше и учинише ка>> шшо му је угодно. Све чинише без вике и иремишљања, да будете ирави и цели, да будеше деца божија без лгане у сред рода неваљалога и иокваренога. у којему свешлише као видела на свету. (Фил. II 12 15.) Иоздрављајте један другога поздра-

вом светим, а иоздрављам м Ја вас све, н л.убав моја нека буде са свима вама у Хрнсту Исусу. Амин! Дано у натријаршеској резнденцнјп нагаој у Сремским Кариовцима 1. (13-) Анрила 1891. године. Горесиоменутн смирени патријарх: Георгије Бранковић. <8©*:ЖЖ-4-Ф'-1-

СЕШИНАР ЗА ОБРАЗОВАЊЕ МАНАСТИРСКО-ШОНАШКОГ СБЕШТЕНСТВА. Од .Теромонаха Оерхчхја, Шазсралс-^ЕЗГиииг^з.а. (Наставак.)

| бразованн архимандрит у А. манастиру направи као од шале сам собом све потребне уговоре са манастирским закупницима иш подузетни цима, те уштеди и иа томе коју стотину Форината годпшње — а игумна у Б. за сваки већи мањи правни посао цеди до миле воље какав немилостиви и несавеснн адвокат. — Оно што нонесе само адвокат из Б. манастира, доста је архимандриту у А. манастпру да подмири већи део оннх својих потреба, ко.је су иеће од иотреба једног простог и необразованог игумана. Архимандрит у А крајем сваке годнне лепо и красно сам собом склопи п наиише манастирске рачуне — а игумна у Б. манастиру кошта склапање манастирских рачуна поприличне суме новаца а уз то .још тушта поклона, којима се цсне не зна алп је свакако такова, да бп се по ту цену и игуман могао исто тако прист^јно зао девати, баш као и архнмандриг. — Али за игумна у Б. манастпру, не само да манастирске рачупе мора другн да склапа, већ сваки поднесак духовној или светској власти, сваку признаницу или исправу иа чак и заиисник братских седпица у ма настиру, мора други да нише и саставља, па ма тај други био и 10 миља далеко од манастира. Шта пак све то кошта — то се не да

лако израчунатн! Али ономе, који зна како се такове услуге наплаћују и колико је ирилика, када прости игумни морају на таке услуге да спадају, — јасно ће бпти, да је ту реч о таковим трошковима, који манастир далеко више изнурују него раскошне госиодске навике образованих архимандрита. Јер поред иоле доброг над зора н строжије контроле, раскош образованих архпмандрпта дао би се некако обуздати — али за то већ нема начииа, да се неукнм игумнима накнади оно, чега немају, и што — ио нужди — морају скупо, нрес^упо да плаћају. Из ова два три примера, које смо навели, већ се јасно може увидети, да прости угумнп ни мало ннсу по манастир „јевтпнији" — од образованих настојника и архимандрпта. Јер, ако се многима чини, да су ир'стн нешколовани игумни згоднпји и снособоннјн за управу манастирску, с тога, што својим активним учеш ћем у економскпм пословима допринесе манастиру неке матернјалне користи, с друге стране, свакоме је јасно, да ти исти прости игумни, са недостатка општег образовања и неке више мере интелигенције, ко.ја је управитељу манастирском неопходно нужна, проузрокују манастиру два пут веће материјалне штете. Поред тога не треба сметатп с ума *