Srpski sion

6 тр . 292.

„СРПСКИ СИОН"

Б р . 19.

наш календарски дио у Јеванђељу и Аностолу још и ови сриски свешишељи: 1. ЈоаниЛије , први патријарх српски; 2. Јоани&ије, дјевически; 3. Данило , архијепископ српски; 4. Јевсшашије , архијепискои српски; 5. Савх II., архијепископ српски; 6. Василије Осшрошки;

7. Пешар Цешињски; 8. Никодим , архнјепископ српски; 9. Јован Владимир , чудотворац ; 10. Јеврем, патријарх српски; 11. Сабор св. српских просвјетитеља и учитеља. Сад је ушао у штампу Окшоих. Рељево 8. (20.) априла 1891.

Н1ШТ0 0 НЕШВИЛНОСТИ НЕКИХ ИКОНЛ, А 7 ХДТАР НАШЕГА Ј1ЕП0ГА ПРАВОСЛАБЉА.') се уметник никада огрешити о догматику, црквену историју, литургику и символнку наше цркве. Седми васионски сабор, држан у Никеји 787. године, утврдио је догмат о поштовању св. икона. Закључак тога сабора гласи овако: „Не допуштајући никакве новштине, ми чувамо сва црквена предања, која су се било кроз писмо, било без нисма утврдила; а једно између такових је у,:иво <исно цршање икона, које је сагласно са исторнјом еванђелске проповеди, и служи иотврдом, да је Бог слово истинито, а не само иривндно постао човском, и нама је то на корист. Јер оне ствари, које једна на другу показују, очито је, да се међусобно једна са другом и доказују. Пошто је то тако, стунајућп као по царском« путу, н следећи благоречивоме учењу светих сраца наших и нредању носвудне цркве (а знамо да у њој Дух св. станује), са пунпм ноуздањем и марљивошћу устаиовљујемо: на онај начин, као слика часног и животворног крста, исто се тако пмаду стављати у св. Божијим црквама, на свештеним сасудима н одеждама, на гшдовима и даскама, по кућама и на путевима часне и св. иконе, биле оне изведене у бојама, или мозајички, или из друге какове ирикладне материје, и то иконе, колико Господа и Бога Спаситеља нашега Исуса Христа, толико и

игде не ћете наћи православне срн ске куће, у којој не би биле но две св. иконе; по .једну увек ћете наћи и у најсиромашнијој колебици Најчешћа је икона крсног имена. Крсна слава понос је српски. Ту је поникла и наша леиа народна песма: „Кад се Србин Богу моли: На Истоку према сунцу Лицем гледа на Тројицу, Па икону — Крсно име Поцелива свак' за тиме." (Никода Беговић. Српске народне песме из Лике и Баније. Књ. I.) Шта су св. иконе? На то питање од говара нам св Григорије велики: Св. иконе јесу знакови, који нам, као и писмена, дају појам о религиозним предметима, и надахњују нас благим осећајима, пружа јући нам више светлости. (Књ. 9. ппс 9 ) Иконе су дакле књига из које човек чпта вољу и славу божију. Оне су огледало побожности, смиренија; оне човека потсећавају на лепе хришћанске врлине из живота онога светитеља, чији образ икона показује. Према оваковом назначењу св. икона, православна црква, као чуварица свега што јој је оставила у аманет древна ва сионска црква, пуним правом захтева, да су св. иконе сагласне: са податцима из св. писма и св. предања и са биограФијама светих И само у томе случају неће

*) Обраћамо нарочиту пажњу наших читалаца на овај чланак којим се хоће да лечи једно здо, које нам из потаје поткопава наше православље у неким крајевима. Од неког времена опажа се у кућама нашега народа све више светих икона са типовима римске или унијатеке цркве, а народ их купује за своје рођене новце и не слутећи, да се те неправославне иконе шире путем римске пропаганде. На то су упозорнли народ већ н листови у краљевини Србији, па и неки наши еппскони. Сви наши свештеници, учитељи и родољуби ваља да чувају народ од те отровне биљке, која се кришом увдачи у наше домове, да нам уништи наше лепо православље! Уредн.