Srpski sion

Б р . 23.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 357.

за све иароде. Пред ЈБим се уништава свака разлика сиољњег вида, образовања и обичаја народних. Јевреј, Јелин, варвар, -— сви подједнако теже к ТБему. Он налази Себи ученика и међу Јеврејима, и ако не припадаше ни једној партијн њиховој — и међу Грцима, и ако не проповедаше никакву нову ФилосоФију,и међу Римљанима и ако не учествоваше ни у једној борби с њима, — и међу црним дивљацпма и ако њих ради изложен беше зависти белих људи. У Христу се не налазаше никаква племенска недостатка, већ, на против, јасно се ноказиваше равномерни одношај међу националним и опште-човечанским, чега обично не достаје и у најодлнчпијих људи сваког народа. Шта показује о чему сведочи така чудна хармонија у карактеру Христа Спаситеља ? Величину, славу Његову ? Без сумње, но — није то само величина и слава човечија. јер, као што је већ речено, и највећи људи нису без недостатака и једностраности. Велнчина је, слава је то — о којој арханђео Гаврило каза пре светој Деви Марпји: „Би%е велик и назвабе се Син Вишњега " (Лука 1, 32) Хармонија та говори о надчовечанском. божанственом достојанству Христа Спаситеља. О Божанственом достојанству Исуса Христа даје се судити и по цељп и по плану, којима се Он занпмаше, и по средствима, која унотребљаваше зарад достигнућа Своје цељн и зарад остварења Свога илана Цељ, коју је Христос Себи поставио, заиста је велика и достојна Самог Еога! Доста и много је необичних планова потицало у свету од великих људи, од којих једни ставише себи за задаћу свог живота, да нреобразе ову или ону грану науке, други, да пречисте и узвисе извесну религију, неки — да пораде на што

бољем бољитку нолитичног и грађанског живота буди ког народа и т. д. Христос мало наличи на таке људе: Он није завојевао никакву земљу, не управљаше никаквом државом, није учинио никаква изналаска, није оставио након себе никакве учепе расправе, није створио никаквог несничког ироизвода. Па ипак за то обавио је и извршио у истини велико, нечувено дело, о ком је једва ко и помишљати могао од људи. Цељ и дело је Његово — донети радосну вест спасења — и то не само једнпм Његовим сународницима, већ свима људима, преобразити вас род човечански, ослободити васцело човечанство од мрака и заблуде и искупити га од греха, обновити сав свет, образовати на земљи царство божије, — царство истине, љубави и нравствене слободе. Ко је створио у Њему тај племенити план? Није ли све то налазило се по сред Његових сународника и пролетало тада као по ваздуху? Но сетимо се, да синови Изранљеви, не појпмајући истинитог смисла св. писма, очекиваху у лицу Месије земаљскога цара завојевача, приписиваху само себи право на благослов и с презрењем погледаху на друге народе. Христос започиње дело Сво.је без пријатеља, без подржавања од стране силних, окружен са свију страна предрасудама, свршује га у борби са зависти. злобом, трпи за њ клевету и гоњења, па не гледећп и не страшећи се свију препона, остаје веран сво ме делу до краја и за њ плаћа смрћу. Није ли све то јасно, да је све то било Његово дело и Његов план. Међу тим, као што већ рекосмо, нико од људи није саставио тако високи план и нико се није потрудио да га пспунп и изврши с таким некористољубљем и самоодрицањем као Христос: Он први и носледњи предузео је тако дело и тврдо