Srpski sion

С тр. 378.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 24.

0 ОПШТЕШ ФОНДУ ЗЛ СВЕШТЕНИЧКЕ УДОВИЦЕ И СИРОЧАД.

Јвала Богу, хвала јединоме" отпоче ла ее водмтн реч о ономе, о чему (7ЖЈ е још од пре не еамо зборитп, него и па чему је творитп и што је још I одавна и створитп ваљало, а то је: „ Очлахаи јерархијски фонд за свештеничке удовице и сирочад." Прво што из овог листа чусмо одпосно „удовичког Фонда", беше „Један вааај за гишо скорије осшварење оиш' ег јерархијског фонда за свешшениуке удовице и сирочад. и Преч. г. протонресвптер илагачански, Ник. Косановнћ. ваппјући „апелује на родптеља новнјег нацрта за удовпчкп фонд , па еветог натрпјарха српског, Ђор ђија Вранковића: нека неда, да се његово умно чедо — тај наш удовичкп фонд загугаи у прагаини канцеларијекој, него нека га моћннм уплнвом својим као најнреганијп предмет Сабору на расправу п узакоњење предложи " („Срп. Спон" бр. 6 ) Г. Ник. Косановнћ миели овде ваљда па „Нацрт штатуга за нензиони фонд", који је саставно садашњи патријарх српски јога за ирвпх годппа свога епиокопствовања у Темпгиварској дијенези, и који је „нацрт" н нами, драги читаоче, из 12. бр. „ Гласа Мсшине " од 1884. у неколико нознат, јер је у том броју истог листа нод наеловом: ,. Ип темишварске дијецезе" еаопштио ,,П. Д." кратак изнештај о раду главне скупгатиие свештенства епархије темишварске одржане 31. маја 1884., на којој је предреченп „нацрт" — погато је нретходно на протоионпјатским зборовима у претрес узет био — „са неккм изменама усвојен." Зпамо, да је: „по томе гататуту свакп свегатенпк и ђакон редован члан завода. Сваки члан има једаред за свагда основни улог од 200 — 500 Фор. да унлати и то у четир годнгање рате. Осим тога уплаћује свакн годигање 1°/ 0 од своје уживапе и законом опредељ>ене плате н 6°/ 0 у име кнмите према улогу." За тпм је у 8. бр. „Срп. Сиона" сада већ — на горку тугу, тегаку жалост и вел^у несрећу мужа и петоро спрочадн уиокојена пароховпца Петровоселска Милица Л. ПоиовиЛ изнела на јавност пред

лог, гата и како свештенство да ради на сабору, те да се удовички фонд „нресијом" узакопи. 0 овоме предлогу нзрекло је свој суд славно уреднигатво рекав: „Предлог је мало претеран." Ми ћемо пак да се дотакнемо једног места нз тог члапка: „... на, богме. и од самнх свегатепика пема се Бог зна гата очекпватн. Свегатеннк док је жпв има колпко толико он пати само у помисли на сиротпњу своје удовице и деце. после смртн његове; алп та јадпа удовица п та бедна еирочад на делу пате. Њега тешп п нада. да ће како год њего ве горка чагаа мимоићи, он ту чагау не види, или бар пред собом не види, али удовица и снрочад његова пз ње пију н плачу." Овога се места дотаћп хтедосмо н морадосмо због тога, гато ове речи строго узете — значе ни вигае ни мање, него то, да свегатенство ни мало, али свакако врло мало љубави нма, како за своју сунругу тако чак и за децу своју! А ово — рекли бисмо — ие стоји. Да пак ово доиста не стоји, сведочп баш сами „ваиај" Косановићев, у коме „свештеник" апелује на лице од „моћног унлива," на самог Па трпјарха срнског и моли га и преклиње, да „тај наш удовпчки фонд као најпрешнигји предмет Сабору на расправу и уза коњење поднесе." Да горњи закључак не сто.ји, сведочп већ и самп „Нацрт штатута за пензиони фонд ." На послетку, да свештенство није пехагно и немарно ирема судбн својпх удовпца н спрочадп, показује јасно то, гато је свегатенство епархнје темигаварске. — а то би и тако би учинпло и свегатенство других енархија — на својој главној скупгатини „умно чедо" од „ро дитеља" врло радо на своје руке прихватило, — „нацрт гататута за иензпони фонд" са највећом вољом п готовогаћу усвојпло. ТТТ то пак „чедо" не живи, гато се опо „у прагаини канцеларијској „нацрт гататута за одобрен и нотврђен — е томе ннје крив ни „родитељ", а то ли свегатенство! У 16. бр „Срп. Сиона" наилазимо на: „ Одјек на ваиај за шшо скорије остваре

гугаи". III то пензиони фонд " није