Srpski sion

С тр . 458.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 29.

стварима? Ако Вам то годи, онда је што своју неискреност, друго. Само тад не кривите никога, до ли своју нелојалност ! Из митроиолије карловачке у очи Пешрова дне 1891.

своју несолидност и

Млади саборлија.

-<5х§>-КЖ*;-#-ф-§—«-

0 ДОТЛЦИЈИ СРПСКОГ ПРДБОСЛАВНОГ ПАРОХ. СВЕШТЕНСТВА-

ошао ми је до руке „ Меморандум" ^ г. Светозар I Петрови%а, намесника протопр. арадског и пароха Б. С. Миклошког, — у погледу оживотворења српског православног патроната за уређење свештеничке и кантор-учитељске плате — управљен српском вародно-црквеном Сабору у Карловцима. Како је питање о наплати свештенства једно од најважнијих у автономном животу нашем, јер интерес за ову ствар продире и у најдубље слојеве народа; то држим да је „меморандум" овај врло важан и да заслужује особену пажњу. С тога би целисходно било, да славно уредништво исти у целој својој оиширностп у цењеном овом листу одштамиа, како би свештенство и народ, сазнавши смер његов, могли своју рећи.*) Дај да видимо нре свега, како се до сада развијало у нас питање ово и на ком основу је разрезиван парохијал, како би иосле тога испоредпвши ново начело, које је у меморандуму истакнуто, са досадањим, могли увидети практичност овог новог предлога Питање о дотацији свештенства занимало је све досадање Саборе наше, и једва је превишњнм рескриптом од 10. августа 1868. г. решено. По овоме подељене су све парохије из целе митроиолпје у разреде — шест на броју — а као кључ овој нодели узет је број душа. Питање је ово решено, али само на папиру, у нракси пак ни данас после 30 годпна није изведено нити је решено. Далеко би ме одвело, када бих овде наводио, ко је узрок томе, *) Ми смо већ у 8. и 9. броју овога листа донели у тој ствари чланак преч. г. Светозара ЦешровиЛа с натиисом: „ Озбиљна реч браЛи светшеницима и меродавним личносшима у сриској иравославноЈ цркии", где је изложен и првобитни „меморандум". А у 15. броју саопштили смо извештај „Са збора сввшшеничког у В. С. Миклошу ", где је опет реч о том питању. А држимо да није нужно да се тај „меморандум" у листу сада опет саопштава, кад је већ изишао штампан у засебној књизи. Уредништво.

; народ би се навиа свештенство би

што законско одређење у погледу дотације није оживотворено; али ипак сноменути морам, да је главни крнвац тадашња наша предпостављена духовна власт, која ништа није учпнила, нити је употребила нужну и оправдану енергију, да се сабором донесени и највишом потврдом освештанн закон у свој својој опширностп изведе. Да је у наше јерархије било више љубави према свештенству и народу, и да није тесногруда била према автономији нашај у опште, одавно би скинуто било са днео нога реда питање ово као на ову новину, мирно и спокојно служило Богу и народу. — Сабор од 1870. г. већ је одступио од рескриптуалног наређења у толпко, што је општинама на вољу оставио, да свештенике или у готовом новцу или пак ио старом начину (биром и штолом) плаћају, уреднвши уједно п један и други начин наплате. — Са овим је тек наступио највећи неред и забуна неке општине су усвојиле дотацију прев, рескриптом одређену, друге су давале бпр и штолу, а многе нису никако плаћале своје свештенство. Било је, да су и уредно наплаћени свештеницп у овакој општој збрки и забуни злоупотребе чинили. Да бп се у целој ствари што сигурније постунило и „глас народа" чуо, позване су биле и епарх. скупштине да се о овој ствари изјасне. На основу свију података, што се на предмет овај односе, сачинио је бившп прота сомборски а садашњи светп патријарх нага Георгије предлог и поднео га је саборском одбору под 11. децембром 1876. год, на расправу. Саборски одбор поднео је 1879. год Сабору нацрт уредбе о дотацији, али овај нацрт није узет у саборску расправу. По овоме се на ново уводи штола, но уводећи штолу, задржава се поред ње стална плата, а не враћа се на бир. Уједно се на-