Srpski sion

Б р . 42.

С тр. 675.

гоме одстранио обпчне представе и открио нам нов поглед на живот старе цркве. На основу испитивања сноменика, а на име који су представљали стара иогребна места хришћанска; на основу натписа и цртежа на пронађеним споменииима, може се створити успешан нокуша] за цртање старог хришћанског доба. Ире свега поку шаћемо да иредставпмо општи одношај према старој хришћанској општини и за ту цељ позивамо читаоца у I им у доба 200 те године. I. Рим у 200-тој години. Пођимо у град с јужне стране знаменитим Апијевим путем (уја Ар1а) којим је некад ступио у Рим и аностол Павле и дући из Путеола Са леве и десне стране нута пружају се неми споменици могила и то час у облпку нростих надгробвих нлоча, час у облпку високих ботато украшених маузолеја. Мзмеђу тих споменнка стоје нанизане стене, у којима се открнва пролаз у тихе нодземне некроноле хрнш ћанске. Каиенска капија (Ропа Сарепа), кроз коју пролазимо, одводи нас у најживљи део града — одводи нас огњишту и за впчају чувене црне имиерије, која је своје жеље исказала у двојакој иотреби : „Хлеба и иозоришта" (рапеш е1 слгсепбез), Хлеба, само хлеба и игре у циркусу! Идући даље нешто ниже у равницн под Авентпнском и Целском гором развијена је жнва ситничарска трговина. Међу ту пролазећим трговцима који громким гласом нозиваху на назар, нанлазимо силесију људи источнога типа — Јевреје. Олуј прве Јудејске војне одвео их је у Рим. Помпеј при свом триумФалном ноходу новео ]е п њих и за тим пх н]>едаде ропству, но ланац ропства они су нре свију на брзо раскннули, али не начином витешким, него нису хтели примити римске обичаје, њихов начин живота, иа ни рпмску кујну, а при том сваки рад како у суботу тако и у друге дане одказаше својим рнмским господарима. Господарима је досадаи н гнусан био слуга теврејски, који га је и погледом дражио. Тим начивом принућени су билн ослободити нх ропства и из тих

ослобођених робова поникла је у I иму колонија Јудеја, ко|а се на брзо до 80.000 душа расирострла имајући своју слободну синагогу. Народ је презирао и дражио те дошљаке чудноватим начинима а на име неразумљивим и исквареним грчко-римским језиком, који су ти дошљаци говорили. Народ је свагда нроклпњао тог тибарског становника, који је још рано јутром нарушавао сан грађанима, својим громким узвицима но сокаци'. Но на све то Јевреји се нису обзирали, они учинише себе нужним Фактором у области рада; али поред тога онн играху значајну улогу и у свима одношајима живота Јевреј, који обилази куће и путеве купећи лубање (Марцилијан I. 41, 3), Јеврејка, која тумачи сан Римљанки (Јувенал VI. 541ј, има саплеменика међу ученим несницима, који тај народ највпше и подигоше тако, да је с правом могао геограФ Страбон рећи : „Тешко је наћи у свету место, у ком се не би настанио тај народ и што се не би налазило у његовнм рукама " (Јосиф , старине XIV. 7. 3.) Ти Јевреји највиш ■ се устремнше протнв младе Хрпстове цркве, клеветом и интригуама рушилп су јој углед пред владом и народом, и постоји чак та нретпоставка, да је та јудејска клика интригуом изазвала гоњење хрншћана при Нерону. У време гоњења Христове цркве, хришћани су били принуђени мирно сносити те јеврејске нападаје, но када се ири Константину великом нроменио положај, када је крст победио, Мзраиљ је био дужан платити за неправду, коју учини над хришћанством. И заиста тога часа силазе Јеврејп на стенен ограниченог права, сношај са нечистом општином јеврејском вернима се забрањује; а и сами су сабори донели у том ногледу одређење, као Апостолски (64 правило), Лаодикијски (37 и 38 нрав.) и Халкидонски (14 ир.) н т. д. Карактеристично је навести, да су тада хришћани пзбегавали и деци давати старо заветна имена и тек у IV. веку иочињу се на ново старо-заветна имена појављивати у хришћанству и то особито на истоку. *