Srpski sion

Стр. 10.

„СРПСЖИ СИОН."

Вг. 1.

служи станиште љему и његовој иородици и у кодико је нужно, да се у њ сместн јавно :',ван>е свештеннково — не може употребити, да се у љему војници на дуже или краће време — устане н гаесте. Шта више и онда, када свештеник има иллишпих и иепот])ебних нросторија у својој кући или стану — могу се код љега устанити н наместити само војнички евештеиици љегове вероненовести — на и то тек онда, кадје иначе оскудица у становима. У смислу 33. §. ХХ1Г. зак. чланка из 1886. године нри састављаљу списЈса вирилиих оиштинских заетупника, државнн порез, што га евештеник плаћа, љему се двоетруко рачуна. Исто тако — у емислу 26. §. XXI. зак. чл. из 1886. год. — и у жупанијски н муниципални одбо]) улази евештеннк на основу двоструко рачунаног му нореза. Вирачко и])аво при изборима заступиика за земаљеки еабор — на темељу 9. §. XXX. зак. чл. из 1874. — унражљава евештеник без обзира на количину евога пмаља, или меру својих доходака. У овом погледу закон ие ирави ]>азлике између иравих иароха е једне — и адмнииетратора и капелана с друге стране, већ даје бирачко право свима свештеиицима без разлике, еамо захтева, да су као свештеници званично у извееној црквеној оптини намештени. !). §. XXVIII. зак. чланка нз 1876. годиие, који говори овлаетима народних школа опредељује, да је евештеиш; ма које вероисновести већ по зваљу своме члан ошптинеког школеког одбора — са копеултативним н децизивипм гласом. — Х1Л'. зак. чданак из 1876. год. нрописује: да ее у оиштинама у којима пема лекара им а образоватн саиитетски или вете])ина])екн одбор, којему одбо])у је и свештеиик тцш])Одни члап. По 13. §. у V. зач. чл. из 1878. год. над тавницама и апеапама етоји иадзорнн одбор, којему еу чланови: нредеедипк судбенога стола, краљевекн одветник, управитељ,. евештеник п учите.Б — а осим н. их још два члана, које би])а жупаиијски управш1 ОдбО]). У емиелу 1. §. XXXI. зак. чл. из 1876. плата свештеникова, ако не износи више

од 600 Фор., не може ее узаитити плп занљенити — као што ее ие може ни етанарина и иопутни н другл какав наушал свештенички. Укуп.кагве и нетеЈшвање евештеничке дотације — на реквизицују надлежних духовиих влаети — има дотична административно-нолитична влает епроводитн са етрогошћу, којом иетерује и оншти државии иорез. Иетина да грађански законн данас не оелобођавају свештеипка од обвезе сведочеља или заклетве, — али при кривичном иоступку ипак има један елучај, када евеште ни к ни данас, баиг ни на позив суда, не мора еведочити — а то је онда, када би својим сведочењем мо])ао издати и обелоданити оно, што је нриликом исповести од верних дознао. (V. ТпрагНгшп 2. §. 16. наслов I. део.) У кривичним и казненим стварима иекада су евенгтеници били изузети испод компетенције грађанских кривичних еудова. У казпеним стварима иротив евештепика иостуиало се еамо уз саутицај изаслапика илн заетуииика дотичне црквене влаети. Оншта начела к])ивичног н казненог закона данае већ иекључују такове ексемиције и иреимућства. У томе ногледу служи за директиву наредба вис. I;]). уг. Министарства богочасти и јавне наетаве од 5. августа 1868. год. бр. 11187. којау изводу гласи: „Ношто ее при кривичном ноступку, отпочетом нротив свештеника, заступање надлежне црквене влаети, чрез свога на])Очитог изаеланика, не може у еклад довести са законитим нравним делокругом кривичних судова — то црквеие властп није нужно нозивати, да ее ч]>ез свога изасланика застуиати дају; — али о томе — да је против некога евештеника отпочет кривичан поетунак, као и о резултату к])ивичиог поетупка има се увек надлежна црквена област известити, јер еама нрирода етвари еобом доноси, да кад ее нротив некога свештеника кривична иетрага отпочне. или кривична пресуда донесе треба о томе надлежиа црквена влает да је извештена, већ и е тога, да би се могла за рана ноетарати за евентуалну замену, или нопун.ење меета дотичног под кривич-