Srpski sion

С-тр. 8.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 1.

је има од непрестане организаторске радње н вечитог уређивања автономије. Па и у будуће, ма се како добро уреднли нанш црквено-народни автономни одношаји — тешко да ће нам сама до- ! бро уређена автономија помоћи, ако ми а у будућс такови останемо, какви смо до сада били. Јер можемо ми имати најслободоумније и најбоље автономио устројство можемо ми осигурати својој нркви, школи и народу и највећа нрава, можемо ми најудесније нрописати круг рада свима Факторима црквено-народнога живота — ако нас сваког појединце и све скуна не буде нровејавао дух праве љубавп нрема цјжви, школи и народу, ако у нама не буде све-, сти о строгом испуњавању својих дужности, идеалног расположаја према ошптем напретку народа, ватреног одушевљаја за све што је лепо, илеменито, честито и корисно — ако се не будемо трудили, да сваки нојединце и сви скуиа, својим животом и радом оживимо установе, које смерају на онште добро и развитак цркве, школе и народа, — најслободоумније и најбоље устрој-

ство наше цркв. нар. автономије остаће мртво слово — извојевана широка права постаће илузориа — прецизно обележени делокрузи служиће на иодсмех, те ћемо ми и при најбољем устројству наше цркв. нар. автономије остати тамо, где смо и до сад били. Са до сад реченим, мн никако не омаловажавамо значај и не одричемо нот])ебу уређења наше цркв. нар. автономије. Шта вшме, ми и сувише увАђамо, да је крајње в])елге и ирека нужда, да се наши занлетеии и неуређени црквеио -на])Одни одношаји сталиим уставом цркв. народне автономије регулингу. Али инак јако ћемо се преварити, ако мислимо, да ће нас мртво слово ма како добро скројеног автономног устава безуеловно упапредити и усрећити. Јер иапредак народа и развитак автономиих установа не зависи од кривих параграФа и мртвог слова закона — ]{ећ од живих л.уди, који параграФе иа живот примењују и својим животом и радом 1Г само оно мртво слово закона оживљавају. Но о томе другом нриликом! с. III. Н.

УДРУЖЕЊЕ НАШЕГ СВЕШТЕНСТВА.

програму овога листа наглашава се и УДРУ ж ење православног срнског свештенства у Митроиолији карловачкој и отвара се стално место у листу за рад и носао око тога удружења. А то значи: да се жели у овоме листу, колико може да нада у његов оквир, на удруа;ењу овостраног српског нравославног свештепства радити својски и истрајно, са нланом и озбилшо. Почињемо у име Божије, а дао Бог и у добри чае! Осећамо сву тежину и озбиљност, коју примамо на себе и која нас обузима већ нри овоме ночетку. Јер остварењу удружења свештеничког иоложени су услови, јачц од јачих. Ти су услови и такве природе, да не добив један од њих, могу, да пе номогну ни сви други. За сада не ћемо улазити у раснраву питања о удружењу, али са претиоставком, да свештенство наше жели то удружење. Не

мислимо о њему нитн иисати, нити за н» радити друго, док понајпре не изведемо нредрадњу, која безусловио мора нретходити радњи око удружења. Та иредрадња мо])а битгг успешиа, да уснешан и берићетан буде и остали рад. Наша радња на удружењу мора заиочетн благословом наших добрих и високоиреосвештених Архијереја. Без тога благослова ми ие ћемо на тај иосао. Пре свега хоћемо да заедужимо н нрнмимо тежњи нашој за удцужен.ем свети и очински благоелов, иајвпше одобрење. наклоност и номоћ Његове Светости, наше љубљене и добре ноглавице црквене, иреузвишеног Госнодина Патријарха Георгија и свију високопреосвештених Енискоиа. Кад тај услов, као ирвн и одсудни истичемо и свом снагом наглашавамо, чннимо то, осим осталих разлога и обзира, већ и еа становишта каноничког, које јасно и