Srpski sion

1-1 О Бр. о.

„СРПСКИ СИОн."

С тр . 3'9.

обављати пајтачпмје и пајсапесппјс. Али се ппп:;пати мора, дм свештеиство ту своју ирву, иајглавиију и иајиречу дужност ие вриш тачно и савесио, иаиротив: врло иехатио и небрежљиво, шта в иттт е — никако. У:;рок томе, што се свештенство ие слуи .и „живом речи": што ие учи и ие проповеда, јеете ва.кда немар и лењост , по сиакако н понајвише : невештипа и незнање, јер има свештеника „којн пе распоређује нроноведнички материјал, и ие иогађа време и нрнлике кад, и начии како га треба изиети пред слушаоце", као што вели г. Ј. Јеремић. Но немојмо тако. Узмимо ово: свештенпк је тачан н савестан, вредаи и марлшв. свестап дужиости своје: учи, нроиоведа, казује „живуреч", „распоређује нроиоведппчки материјал, иогађа време, прплике и пачип" — :ша „кад и како треба неки проповедиички материјал изиети иред слушаоце." Па оиет, шта видимо '? Усиех или нпкакав плп врло слаб. А за што? „ Човек се издовољава, свет хоИе аромене, новости и — каже г. Јеремпћ. Та да: „Уапа^јо (1е1ес1:а1:." Свет хоће, свет иште, свет тражи уживања — делектације, а то му и})ужа и даје само иромена — варијацпја. Да ее томе злу, или правије тој потрсби доскочи — ето нам „епархијских и])оиоведника", они слушаоцима неће бити „сувише нознати, трнвијални, обични, иеинтересантни", њих се верии иису „издовољили." За то иека се „за сваку дијецезу, одпосно епархију устаиови једно, ако с}»едства дозволе и више места епархијских ироиоведника ; њнхова ће дужност бити једпно и искључиво нроноведање н у огапте настирска" — каже г. Јеремић. Но сад заетанимо мало. • Рецимо, да за први мах - ирема средствима — имамо у свакој еиа])хији • ио .једпог епархијског нроповедиика. Епархија и. ир. вршачка има 102 иарохије („Срп. Сион" б]). 1. 1891) но цркава нма рецимо 80. Које иедељпих, које иразппчинх дана има у целој години — узмимо — п онет 80. Да дакле свако место, односно парод сваке Нјжве може доћи до уживања — до делектације, морао би еиархијски ироноведник ићи од места до места, од цркве до

цркве, јер ппаче иема п])омеие — варијације, на досљедно не може бити ни уживања — делектације у оној цркви и код опог иарода, у којој п код кога епархијски проиовед1шк иије био. Елем епархијскн н])оноведник иде редом. У 80 места, односно цркава дође еиархијски ироповедник за 80 недељних и нразничних дана, нреко целе године — свега једаниут! То је нрво и ирво — с једне стране — врло ретка промена — варијација, на према томе и врло малено и кратко уживање — дслектацнја; с друге нак страие ])ађа се нитање: а ко Ие народ иоучавати. ко Ие пароду казивати „живу реч" ииаче иреко године ? Е, иа нарох — свештеник. Та јест, али шта ћемо, кад је парох нехатан и лењ; нли зар неук и невешт, не зна да „ногодн време, нрилике и пачин — кад и како треба иеки проиоведнички материјал изиети иред слушаоце;" а на нослетку, марљив је и тачан, вешт и ваљаи је иарох ироиоведник— алије слушаоцима „ сувигие иознат. тривијалан, ооичан, неинтересантан, и свет га се веЛ „издовољио ." Па онда. Парох нпје лош ироиоведник, али је од епархијског проиоведиика иесумнлшо лошији иа не сме ни да иомисли на ироиовед, на казивање „живе речи" иред слушаоцима, који су недавно слушали изврсног, слаткоречивог еиархијског ироиоведника; ие сме иак на то да номишља тим мање, што зна и знати мора, да Ие слг/$иаоцима — иосле еиархијског ироиоведиика бити још „неинтересаитнији/' да пе им — ако икад — али свакако сад његова ироиовед бити отужна, досадиа, несносна. Да ,је иетицање неког извесног лица евојим одличиим даром нроповедништва нарочито у месту и парохији, где свештеник „није највештији у учеи>у и , штетно и оиасно по углед дотичног невештог свештеиика, а тпме и ио саму цркву, односио црквено ироиоведништво — то су увидели и знали и св. оцн црквеии, те су то п ускраћивали, <> чему иам сведочи 11. нравило Сардикијског помесног сабора, где се каже: „Морамо и ово установити: кад еиискои из једног града у другн град иође, или из једне енархије у другу, да, нроникнут сујетом, нослужп своме славол.уб.љу, пли радп