Srpski sion

1>р. б.

,СРНСКИ СИОН."

Стр. 88.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕ0.

ПРВИ ПОЗДРАВ

Шзбор светога синода нашега, здру

жен са наЈвишом краљевске милости потврдом, учини, да вас, љубазни моји, ноздравити могу ја као епискон ваш први пут ево сада, када и св. синода избор и пајвише краљевске милости потврду освешта благодат Божја, благодат Духа

светога

Божјом мидости епископа карловачкога, коетајничкога, петрињскога, Лике и Крбаве, приморских градова Сења и Рпјеке: ПРЕЧАСНОМ СВЕШТЕНСТВУ ОБОЈЕГА РЕДА И ЉУБАЗНОМ СТАДУ СВОМ!

ЖЈега, као што Је то дјело, коЈе ето свп видите и гледате; да, вам долази за духовног старепшну човјек, којн је до јуче бпо најмање у цркви тога краја и народа парохије управитељ. Да лије ико и иомислити могао, да ће милост Божја у смијерностн мојој изабрати благонотребни еасуд свој, да чува и проноси науку 1Бегову у рођеиом и драгом ми крају и народу том. Како да не повичем гласом великијем да: киагод<ЈТЈк> БожЈек> ес/ик еже есл\к (1. Кор, 15. 10), када се сјетим и норнјекла свога сиротинскога и малене у великОм простору цркве појаве своје и многих младићкога вијека и живота недостатака и слабости својих!... Да је благословен Гос-под Бог, Који је но иепостижним путовима Својега благога промисла извео и довео смијерност моју на узвишено мјеето еиископа вашега! Даје благословен узвишени владар шшг, који је на благовол.ења иуни високи н])едлог крал.евске своје владе, а у ошите иознатој очинској милости према свагда вјгјерном народу свом сриском, благоизволио

У часу, када се пронио био по евнјету нашем за многе чудан, а за све изненадан глас о избору смиЈ 'ерности моје, за владику вашега, вјерујте љубљени моји, у том часу задрхтала и потресла се бјеше душа моја сва, задрхтало и клонуло бјеше слабо моје биће цпјело. И у том душе мојс превеликом и ннгда неосЈ 'ећаном потресу, и у оној бића мога клонулости неразумљивој — надох пред лице благо Учитеља доброга.... надох и сузама топлим и молитвом нијемом тражих покоја дупш потресеној, снаге тијелу клонуломе Три нута молио сам Госиода, да отклони од мене искушење ово иревелико, молио сам — и као да сам чуо

вииш, утЈехе нуни глас: „не соиса аз& ко иотврдити светога синода изоор мој за ду-

ес/ик сл токонј "—„не оој се, Јер Ја сам с тобом" — (Ис. 41.10) „дов/1'кЕтх ти еллгодатк л1оа ; сила ко лаоавж иед«с>цји совершаЈТСд" — „доста ти је моја благодат, јер се моја сила у слабости показује са свијем" (2. Кор. 12, 8—9) и поврати се мој пређашњи мир, ;> немоћ моја постаде снагом (2. Кор. 12, 11.) те ја рекох пред светнм збором архијерејским одсудиу рнјеч: „влагодаркЈ, пцилшо и нил^али) во преки глаголк>." 0 љубазни моји! како су неиспитл.ивн судови Божји, како неистражљиви путови ЈБегови. (Рим. 11. 33.) Зар је за потврду ове толико пута засвједочене истине жпвота требало још и тога дјела промисла Бо-

ховиога поглавицу вашега! Нека је благословено име светога синода нашега, који је умудрен Духом светим, нод руководством доброга архијерарха, преузвишенога госиодина Георпџа, изволио снисходити и мене педостојнога пзабрати за владику вашега! Даје благословен миле моје Баније, Лике п Крбаве иарод нобожни и добри, којп иа топле груди своје дочекује и нривија сина свога, духовнога града свога чуварап бранича, Богом посланога. Благослов Божји

иека Је

свима вама, који ВЈером у

ИсусаХрнста ностадосте синови Божји, да ти\*0ј и везл10лвн0е жит1ј поживјтј в'а нк1-