Srpski sion

Б Р. 10.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 149.

иам опрости и Отац наш иебесии. Праштати морамо „седам нута седамдесет," као што је рекао Сиаеитељ аиостолу Петру. Јер ако не ираштамо, заман ћемо иостити. Блудићемо но „великој нучини носта," тражећи опроштај од Бога за грехове своје, ал' га наћи ие ћемо, не ћемо добити. оа то, ето за то нам брижна мајка наша, св. црква, отвара данас Јеванђеље науке Христове о међусобном нраштању. А ти, народе мој, отвори срце своје тој науци, прими је, послушајј је. Ако праштате један другом, у љубави ћете пребивати. „Ако љубав имамо мећу собом, Бог у нама стоји, и љубав је п.егова савршена у нама. . . Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји" ... А где нема онроштаја братског, нема ни љубавн. Јер „љубав све сноси, све трии . . . милокрвна је." Ко не оирашта ближњем своме, тај га и ие љуби. А Госиод нас учи, да се љубимо; божаиствени Аностол нам норучује: „оетаје вера, нада, љубав ово троје; али је љубав највећа међу њима". А пајнежнија реч, најлепши цвет, најмилокрвнији загрљај братске љубави, то је: праштање. Ал' је она људима и најиотребнија крај „телесних дела, која еу . . . неиријатељства, свађе, иакости, срдње, пркоси, распре, саблазни . . . зависти и остала овакова". Јер у љубави опроштаја рађа се „род духовни, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање" А тај „род духовпи" потребап је свима нама, мила

браћо; нотребан је целом парпду мом ; треба га, к'о живот еунце, цео народ српски . . . . да се иодигне са прашине и кала „телесних дела" у „духовни род". * Ево нас на нрагу великог поста. А поет је „мач да одсеца са срца сваку з л о б у." И ми не ћемо ност нрепостити достојно и богоугодно, ако у срцу задржимо злобу ма коју. Не ћемо на „пучини" његовој иаћи жељеног опроштаја, ако нам срце раздирала буде злоба ма која. Постићете, препостићете цео пост, али ако на опроштај грехова вашпх дођете а нисте опростили и измирили се с' браћом својом, нечујно чућете глас Божји на св. тајни исиоведи са крста Христовог, на св. тајии причешћа из путира најсветијег: идите од меие, недостојни сте мога опроштаја! Па која ти корист онда, народе мој, од твога поста ? Чуј ме и послушај ме! Пости; пости јелом и делом. Утврћуј се у вери, снажи молитвом, јуначи милостињом, одсецај са срца сваку злобу, одбацн дела таме и обуци се у оружје светлости. У твоме ће срцу плаиути љубав, та ће љубав опроетити сваком, а теби ће онда опростити Бог. Јер зар не знаш да је Отац небесни опростио целом свету? Зар Христос није са крста опростио и оиима, који су га на крст разаиели? Опростите и ви, опростиће се и вама! 1892. Јован Јеремић, парох бачиначки.

знамо т

- колико нас је? (Наставак)

чјјј^е ли могуће, да ноједнне епархије заиста ие знају: колико имају срп. прав. душа под својом влашћу и унравом? На то питање не ћемо одговарати, иего ћемо ставити одмах ова друга питања: знају ли саме иоједине црквене општине,

колико Је сриско-православних душа, које сачињавају црквено-општинску заједницу? Па онда: знају ли сви пароси и свештеници, колико имају срп. прав. душа у својим парохијама — :;п;1Ј у ли пастири, колико им је стадо? Ако се у некој епархији иађе ма само