Srpski sion

В р. 11.

„СРТГСКИ СИОН."

С тр. 175.

у Црној-Бари ; да се брише порезни дуг са парох. сесије, који је од предходника љегових заостао, унућен је надлежни нротопресвитер, да извиди, кога тај дуг терети, од које се године датира и да ли је укњижен. — На прнјаву јером. Исндора Михајловића, админ. парохије у Шурјану, да цркв. онштина тамошња нема председника и да се никад у половини обнављала није, изаслат је прота Паннћ, да истрагу спроведе и ако је у истини цркв. скуиштина незаконнта, да исту реорганизује. — Молба цркв. општине у Ечки ради нрипомоћи из јерарх. Фонда у допуну свештеничке плате, нослата је с нрепоруком саб. одбору. — На пријаву неколико чланова цркв. онштине мађ.-чанадске, да се делимична обнова црквене скупштине због раздора не може да обави, изаслат је Светозар Дражић ; нарох срн,крстурски, да делимичну обнову цркв. скуиштине у Мађ. Чанаду сироведе. — На молбу цркв. онштине еирншке, да се одобри делимична обнова цркв. скупштине у другој трећини својој — одржано је решење па ту молбу у одвпсу, док занисник односне изборне скупштинске седнице не ноднесе. — На извештај ирнврем. одбора цркв. оиштине т.-кан.ишке, да су еве припреме за органнзацију цркв. екупштине учињене — изаслат је Светозар Дражић, парох срц.-крстурски ; да организацију цркв. скунштине обави. — Призив Љубомира Панића, окр. проте вел.-бечкеречког, нротив овд. решења 7 којим је упућен, да се задово.ђи са отаном, којп му цркв. општина у натури нуди, пошто ће понуђени стан у смислу 18. §. најв. кр. рескринта оправити — нослат је еаб. одбору на више ретење. — Поднесени нредрачуни цркв. онштина за год. 1892., и рачуни неких цркв. оиштина издати су рачуноревизору на прегледање. — Молбенице сиромашиих цркв. онштина ради получења државне припомоћи с ирепоруком су сироведене министарству богочасти и јавне наставе. — (Добротвор цркве и школе.) У Одеси преминуо је 28. нов. 1891. Сава Ј. Шеровић, који ее родио у Бијели, приморском селу општине Ерцег-Новске у Боци Которској, 1817. годинс. У млађим годинама бавио се морнарским послом, а после се настанно у Одеси и стекао тамо лено имање. Покојник је завештао српској школи у Бијели 10.000 рубаља, српској иравославној цркви у Бијели 1000 рубаља, сри. правосл. цркви У Јошици 500 рубаља, а на гради .у започете Цркве у Ерцег-Новоме 1000 рубаља. Одеској ру-

ској школи оставио је 15.000 Франака. Нека је слава и светла успомена честитом добротвору! — (Оснивање Фонда за српске православне народне школе у Мостару.) Српска православна општина у Мостару у Херцеговнни решила је, да оснује фонд за осигурање својих српских вероисповедних школа. На св: Саву палојезатај фопд 25.000 Фор. прилога, а после неколико дана уписали су честити мостарски Срби још толику своту. Родољубиви Мостарци прилажу још и даље на ту цел, те се држи, да ће фонд порасти за кратко време до 70.000 Фор. Тим новцем установиће се школски фонд и саградити светосавски дом, где ће се сместити и сриска школа. Тим реткпм пожртвовањем и родољубивим заузимањем честитих Мостараца обезбедиће се тамошња српска народна вероисноведна школа за иотоња времена. Част и слава родољубивим Мостарцима! У тај ретки пример пожртвовања и родољубља моглеби сеугледати многе наше имућне општине! НОВЕ КЊИГЕ. — Гласник српскога ученог друштва. Књига 73. Расправе и други чланци: 1. Црноречки округ од Дра Стевана Мачаја. 2. Неки подаци о оеновним школама у Србији 1840. до 1861. од, Дра Милована Спасића. 3. Материјали за историју Црне Горе, нрилог У. од Марка Драговпћа. 4. Исторпјски сиоменици срнски, новн прилог, од Гаврила Витковића. 5. Грађа за историју града Рисна, од Марка Драговића. 6. ИзВоди из записника са сниском дарованих књига. — Гласник српског ученог друштва. Књига 75. (Књиге 74. нисмо добили те је ни приказати не можемо.) 1. Преглед садржине 90-орих књига Гласника, од Јована Бошковића. 2. Каква је латинска граматика потребна за наше гимназије, од Јов. Туромана. 3. 0. механичким радњама деФормисања еластичних тела. 4. Грађа за иолитичку историју српску новога времена, од Милоша Милисављевића. 5. Писма Вука СтеФ. Караџића Лукијану Мушицком, приложио Миливој К. Бранковић. 6. Научио истраживање и одређење гранпце народа балканског полуострва. Прсдлог Димитрија Ђурића. 7. Огист Дозон, од Стојана Бошковића. —- Кратки Типик или црквено правило за ученике учитсљске школе, по великом црквеном тинику израдио Јован Петровић, катихета и проФесор на кр. вел. гимназији, реалци и учитељској школи у Загребу. У Новоме Саду издање и штампа А. Пајевића, 1892. Цена 45 новч. — Књижица за покајника, од Гавр. Бољарића (прештамп. из „Б- X. Нсточннка"). Сарајево 1892. Ирва српска штампарија Ристе Ј. Савића. 28. стр. — 0 листовима и часописима донећемо нреглед у будућем броју.