Srpski sion

Стр. 182.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 12.

да има некога тамо у центруму, који статистичпе податке критички прибира, срави.ује и из њих комбинације изводи — за цело ће сви ти органи мало боље очи отворити, те ве]| рад срамоте неће слати статистичном звању непоуздапе и лажне податке. Акад је тако, опда бисмо се справом падати могли, да би се, поред добре уредбе и строге дисциплине, за неколпко година могла и у нас одомаћити тако тачна, систематична, научна и поучна цркв. народна статистика, каква је и код државних власти одомаћена. Да би нам пак таква статистика и сувнше нужна била и да би се њоме много п много користити могли — о томе тек није нужно да говоримо данас, кад стојимо нод срамотом: да не знамо ни колико нас је. Нама лебди пред очима будућа систематична, научна и иоучна црквено-народна статистика, која ће нам с године па годину казивати не само колико нас је, већ н какви смо, какве сунам наде забудућност — ми очекујемо статистику, која ће нам бити чисто, јасно и в ерп о огл едал о нашег цркв ено-

н а р о д н о г , р е л п г и ј о з н о - м о р а л II о г, културно - пр осветног па и материјалног стања и напретка или назатка, ми чезиемо да видимо тачно и поуздано, да ли бројно, или физички , а за тим да ли морално и материјално нанредујемо или заостајемо, хоћемо да сазнамо, шта нам разједа тело цркве и народа, хоћемо да уочимо узроке нашег напредовања, хоћемо да знамо шта имамо и шта немамо, шта нам користи а шта шкоди — хоћемо да имамо грунтовницу или рачун о нашем имању и потребама, о дуговима и зајмовима, о добитку и губитку, о ранама и мелемима, о жалости и утеси, — хоћемо у опште да знамо: ко смо, шта смо, какви смо и — какви треба да будемо. Све то пак даје се постићи добром уредбом и строгом дисциплином. За уредбу смо предложили згодаи начии — а за дисциплину за све и свакога очекујемо од св. Архијерејског Сипода и од будућега Сабора — згодна дисциплинарна п р а в и л а. Пренимо једном и ми из мртвога сна! Ш.

У недељу нравославиј.а о поштовању св. пкона 1 .)

Ј1кш'к слагочестУА ск^тлостк кск/их распрострес^, разгон/мофи /истк иечегпА гакго ишлакх, проск^џаМЈ1И же сердца Еаагочестикм^а: иршдите кси припаде/их Е/1агочестикол(8д(шт' честнк1/И& икона/их Х^тош/их поклан/мофесд пракослакши. Стихира на вечерњи.

Ш век, а на дан православиЈа осооито, св. Црква призива чеда своја, да се иобожпо и пристојно клањају часним иконама Христа Сиаситеља и његових светих. Међу тим у ово последње време шири се и у нагаој православној руској земљи давио распрострањеиа у другим земљама заблуда, као да је клањање св. иконама Богу нротивно, као да штовање икона није нншта

') Изговорева у дворанн одеске духовне семинарије 24. Фебруара 1885. г.

друго, но идолопоклонство, као да древна хригаћанска Црква икоие није гатовала, није употребљавала и гато је највигае није за њих знала. Ми пак, за опроврже1ве ове проклете заблуде на дан православија стављамо себи задаћу показати, да је древна хригаћанска Црква гата вигае у првим вековима Хригаћанства знала за св. икоие, да их је употребљавала и гатовала. Ради тога узећемо, гато се тиче овога предмета, са-