Srpski sion

Б р . 14.

„СРПСКИСИОН."

С ТР . 217.

1& Ш111 1И (Мисли и реФелексије.)

ако да се усудим ја најмањи мсђу хришћанима, међу побожнима, благочастивима, последњи међу онима, који љубе ближњега свог, међу онима, који излазе на путове и распућа, који траже по васеленој бедне, ниште, потребне духом и телом, да их упуте, ободре, утеше, наране, напоје, одену, у дом свој уведу, — како да се, велим, усудим ја, последњи, најмањи, најмлађи, оборен, сатрвен, уништен, ја сав такав међу онима, који све речено чинише, чине и чиниће, који се, — да свршим једном, — владају и живе, творе и делају, како захте, заповеди и наложи Положени на данашњи дан у тридневан гроб, — како да дрзнем, да говорим о великом и на велики петак, на тај страшни и уједно дивни хришћански дан! Како да отворим уста, ил управо како да узмем трост книжника скорописца, да подсетим и себе и друге на тај велики дан! И то бих само рад да чиним ја поред једног Златоустог, уз једног Великог, и после толиких златних и богоглаголивих уста, светила и стубова цркве, основане Положеним на данашњи дан у гроб! Ја бих, велим, био вољан, да рекнем, да напишем коју данас и на данашњи дан; уста су, а срце још више, пуно и препуно; и кад бих могао, како ми то срце осећа, слободан бих био, да чиним и покушам то, већ по оном аностола Павла „буих" избра Бог ! Опрости ми, божанствени тридневни Покојниче, што бих и ја и желео и хтео, да поцрпем из непресахлог извора, Тобом од искони отвореНОГ за „П/14ВЛНМЈШ/Л, п8Т{ШССТВ8к>фМ/Ј\, Н{д8, страждбфМА" ободрења, утехе и умилостивљења Твога за ме и за све, који ти се обраћају, и искрено у те верују; опрости ми, јер и кад бих могао по пуноћи осећаја данас словослов бити, молио бих Те, да ми дадеш снаге, да ми подариш Духа премудрости и разума, да речима мојим постигнем ободрење, утеху и умилостивљење Твоје, да побудим и друге, који су јаки и духом, и умом, и срцем, нека би и сами за се, и за нас, мислили, писали и проповедали, свак по своме, о великом на данашњи дан довршеном страдању Твом, и за који дан опет довршеном искупљењу Твом свију нас од греха и смрти, о Теби и твојим

носледоватељима, и о том, да л смо заиста Твоји последоватељи, да л' примисмо науку Твоју, и ако, да л' се владасмо и владамо по науци Твојој, сложеној и изложеној у божаственог писца Твог еванђеља — Матеја, глави петој, шестој и седмој. И кад бих могао бити по осећајима својим словослов данашњег дана, те кад бих услед тога и постигао то речима и редцима овим, и ако бих се осим тога од хиљаде злоковарних један тргао из мрака и заблуде, сетио се и подсетио, да си Ти велики Страдалник и Искупитељ наш, и кад бих тргнув се, сетив и подсетив се, оставио зле намишљаје своје, престао бити гробар прис-ног и ближњег, но не само то, него шта више друга и брата свог по имену Твом, — онда, онда није и неби била то заслуга моја, него би то онда била велика милост Твоја, велики и вечни, милостиви и дуготрпељиви Боже мој! Јер би дао и подарио последоватељу и слуги Твом, да искреном и непритворном вером у Тебе потврђеном и показаном, по могућности, а заповеди Твојој, у добрим делима („истинВ ко гиаго/1К>"), — посеје и залије семе, из кога би уз Твоју помоћ, макар и двоструки нлод уродио Ко је тај од имена хришћанског, који не помишља на данашњи велики дан наш на онај безброј жртава чмок^ккл — врага, које су у часовима својих неописаних мука изгледали на вишу помоћ? на оне умом велике људе старога света, који, гледајући понор страети и порока људских, подизаху очи своје горе, и очекиваху бесвесно помоћи од вишег суштаства неког? Једном речи, ко не помишља данас на минуле векове, и у вековима тима на безброј милијона душа, што чаме у незнању и тами? И кад помишља, а помишљати мора, да л' му излази пред очи сва чудноватост, сва знаменитост, у последицама неизмерност данашњег догађаја — Бог, па раепет, Бог па у гробу! И зашто се то зби? За то, да се иснуни оно, што је првим људима по изгнању из раја речено и обећано; оно, што у низу векова божји пророци предвазвестише; оно, што и сам распети и у гроб положени Господ рече и ученицима својим обећа толико и толико пута. И то речено и нроречено и обећано испуни се ево у данашњем догађају, и ако не последњем, већ предпоследњем; и све се то