Srpski sion

Стр. 262.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 16.

само љубити, већ и чувати од сваке несреће и невоље. Јако је нотребпо, да се том уиутарњем успеху притече у иомоћ и видљивим зпацима богоштовања. Тога ради маленом је довољпо прекрстити ручице и подићи му главу к' небу . . . Нека зна, да је милостиви Бог узвишен над нами и да му је одатле могуће посматрати, шта се доле збпва. Малише од 4—5 година ваља поучити, да се својим речима моле оцу небесном за здравл.е и срећу својих родитеља, браће и сестара, па и самих ближњих. Држим, драги моји, да неће бити излишно, ако вам за овај мах — ради вашег равнања наведем такови пример, а доцније ће вам ваше родитељско срце већ помоћи: 0 молим ти се, добри Боже, да чуваш сваког, који те слуша и .љуби. Дечица између 5—6 година ваља да знају и коју мању молитву. Ово поучавање пе сме се пропустити ни једног дана, нек знају, да имје номоћ божја исто тако потребна као и сведневни хлеб. Биваће дана, када ћете врло мало слободног времеиа имати, ни у таким данима не пропуштајте вршити и ову најсветију дужиост бар при легању и устајању малише. То је виднте у кратко прва осповна спрема, која је исто тако потребна, као и свака друга материна нега, јер као што би тело без ове закржљавило, исто би се тако и дух без осповне нотпоре — душевне хране запарложио. Тешко сваком несавесном родитељу, који у свом немару дожпвн, да му наследиик његове крви и имена до школског времена остане у тами глупости: тешко сваком, који се не побрине, да му прикаже љубав и моћ оца свију нас. Реците, ал' само непристрасно, како би се осећали, кад би вам ко вашу милу дечину оту ])Ш:> од вас или затајио од њих, да сте ви једини узрок њихова живота? Руку на срце, на признајте, да би вам тај смртоносан удар нанео

Тим основним образовањем створићемо код дечице осећање побожности, уз које ће лакше схватити вољу и закон божји .., дубље ће забележити речи њихова наставника вере . . . , јаснија ће им бити основа свију хришћанских врлина, — најсветија дужност сваког нравог хришћаиина: љубити Бога више свега и ближњег као самог себе. Од вас, драги моји, у мпогоме зависи њихова будућност. Којим их путем поведете —• тим ће и ходити . . , и будите уверени, да што једном млађана душа нрими, да то и најжешћа сила околности тешко искорењује. Желимо ли воћку да облагородимо, то потражимо шибљику, а не преживело дрво. Буде ли нејаки глас мој — као глас искрена савета — од вас пригрљен, у том сретном положају очински вас молим, да и сами непорочним животом живите, вавек добрим примером нредњачите, јер живи пример је неоцењено благо, најсавршенија школа, и благо сваком дому, друштву ком је нутевођа. Свему до сад наведеном повод је рођено искуство; јер будите уверени, да је прелажењу у Назаренство најглавнији узрок: „иепознавење своје прађедовске вере." Из тога следи — да напредовању изненадие боље треба на пут стати . . , а успеишом лечењу смемо се само у том случају иадати, ако се оно из основе почне... Површно лечење — привремено здравл.е! Невине чувајмо,. . заражене лечимо, спасавајмо!.. Освестимо се, док још доцкан није! Па у то име помолимо се премилостивом оцу, да нам подари снаге и воље, да нас утврди у спасоносној намери да узвиси лепоту православља ван домашаја недостојних св. тајне крштења и да нас одржи ири здравом разуму, којим ћемо га и даље љубити и прослављати по упутству св. нам православља. А митт ! Марковић-Ердељан, свешт. кандидат.