Srpski sion

вр. 16.

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 265.

такође неправидно пише: преклагослокша (етр. 12., 24., 32. 35., 37., 38., 65.), па'/ИАТК праксднаго (§еп!), Л1$ченицг4 (стр. 13.), [1акиЛ'Л1Ски\"л (стр. 35.), некеснб7А (пош., стр. 55.), кожестве?<о(с> (стр. 59.), ц>г8стилг> (стр. 58.). б.) Називе саме час пише српски: сједалан (стр. 10., 30., 37., 53.), свјетилан (стр. 24., 26., 27., 29., 34., 35., 36., 38., 39., 41., 42., 43., 44., 45.), славословље (стр. 11., 12., 24., 26., 27., 30., 32., 37., 40., 41.), трисвето (с-тр. 47.), на хвалите, нричастан (стр. 6., 9., 42.); час „славенизира": сједален (стр. 3., 24., 32., 34.—36., 38.—41., 44., 47., 64.), свјетилен (стр. 3., 29.), нричастен (стр. 41.), зачало (стр. 23., 28.), елавословије (стр. 42.), трисвјатоје (стр. 46.), на хвалитех (стр. 54.), чтец (стр. 55.), торжество торжестава (стр. 19.). — Овде ћемо напоменути још и ове изразе: стиховно (стр. 8., 17., 18., 24., 26., 28.—31., 33., 34., 37.—40.), стиховње (стр. 11., 26., 35., 39., 40., 42., 43., 45., 64., 65.), стиховње стихире (стр. 10.), Рождество, Воздвиженије, Баведеније, Преображење, Усековање (стр. 22.). Писац „Кратког типика" зна бити и „оригиналан". Он, на нрилику, недељу Митара и Фарисеја назпва час као што треба (стр. 31., 33., 36.), час митаревом (стр. 54.), час љарисејевом (стр. 34., 37., 38.); неде.љу блуднога сина зове недељом блуднога (стр. 34., 38.). Не можемо, а да не замернмо писцу на слабој иажњи, да му бар српски језик буде чист. Нарочито школска књига, мора се одликовати правилним и чистим језиком. Осим мало час поменутог ненужног „славенизирања", које је писац могао избећи или бар консеквентно од ночетка до

краја „славенизирати","ако нема од давна посрбљених речи за који израз, читамо у „Кратком типику", н. ир., редовно: ектеније (стр. 3., 41., 44., 45.), ектенија (стр. 29., 32., 46.), поред јеванђеље (стр. 3., 4., 6., 28., 29.), и јеванђелије (стр. 18.); Апосто (стр. 6., 11., 12., 28., 33., 41.—45.), поред Апостол (стр. 4., 9., 65.); возгласи (3. р1иг. раев., стр. 55.); нанлазимо час на посесиван генитив, час на таки датив, час место тих на адјектив, па чисто не знамо коме царству да сс приволимо (испореди: канон пасхе и благовијестима, и одма за тим тропар благовештенски, стр. 48.; тропар васкрсан, вознесенпја и оцевима; тропар васкрсан и оцевима и апостола, еве на стр. 65.; круг сунца, круг мјесечев, круг сунцу, стр. 66.; круг мјесецу, кругова мјесечних, кр. сунчаних стр. 67.; и томе слично на сваком листу), претнразнства (стр. 39.), иначе предпразнство 11 месопустна (стр. 31., 34., 35., 37.), сиронустна, преполовлење (стр. 58., 60.); свију свети (стр. 54., 66.) и свих свети (стр. 55.) поред трију Јерараха; за тим и затим.(етр. 3.); владајућег гласа (стр. 21.), васкрсавшег (стр. 1.), васионског васионских (стр. 62.); јутрења, вечерња норед јутрење, вечерње (стр. 22.) — ако смемо нитати ког је рода, п које је добро. Нпсмо овим још побројали све погрешке у „Кратком типику"; проетор овога листа је иремален, а да их све поређамо. Но но оном, што наведосмо, држимо, да ће читалац моћи себп лако преставнти врсноћу ове школске књиге, каквом нисмо ради, да нам се младим људма, који се уче мпслпти, памет затупл.ујс и задаћа отештава. Ј. Д.

— (Манаетирски наетојатељи — код св. Патријарха.) Оддавнашњих времена ностоји обичај, да настојатељи Фрушкогорских манастира на дан ев. Антипасхе корпоративно честитају Његовој Светости г. Патријарху светле ускршње цразнике. Тако се и прошле недеље, на дан Антипасхе (Томине недеље) стекоше у Карловце настојатељи • свих Фрушкогорских манастира, те нредвођени архимандритом гргетешким г. Иларионом Руварцсм, ириступише са поштовањем, љу-

бави и оданошћу својој узвишеној поглавици и усрдно и топло му честиташе овогодишње ускршње иразнике. Том приликом били су присутни настојатељи из свих Фрушкогорских манастира — изузимајући игумана привино-главског г. ТеОФана Косовца, којему је долазак изненадна болест спречила. На поздрав изговорен од г. архимандрита И. Руварца, одговорила је Његова Светост благим п очинским речима љубави, у којнма се прелева искрена брига н топло старањс за добро и напредак манастирско-калуђерског