Srpski sion

С тр. 266.

вр. 16.

свештенства и за очување и унаиређење светих манастира. — Тога дана одслужена је свечаним начином у саборној карловачкој цркви св. и божанствена литургија, па којој је начелствовао високопреч. г. архимандрит беочински Платон Телечки. На обеду код узвишеног домаћина нале су и с једне и с друге стране лепе и искрене здравице. Његова Светост овом приликом сазвала је све настојатеље за 10. мај о. г. на збор у манастир Гргетег, на коме ће бити саветовања о положају и о потребама манастирског свештенства и манастира. — Такови зборови без сумње ће' доприпети многа добра и калуђерима и манастирима — нарочито кад их заснива и сазива узвишена поглавица цркве — који је највећи иоборник наших манастира и добрн отац свих манастирских калуђера. — (Српски учитељски конвикт.) Управни одбор срп. учит. конвикта у Н. Саду држао је 9. (21.) априла о. г. своју редовну седницу. По извештају председниковом има до сад уписано 109 чланова оснивача и 77 потпомагача, свега 186. Од оснивача умрли су 3, а исписали се 4, те је остало 102. Решено је, да се предузму нужни кораци, да неки немарни чланови уплате своје дужне рате. — По благајниковом извештају износи друштвени фогтд сада 15.500 Фор. Стање овога друштва може се нрема нашим приликама за сад заиста повољним назвати. —■ Изаслан је пододбор, који ће разгледати кућу, која је учитељском конвикту ноиуђена на продају, па ако кућа буде одговарала друштвеној нотреби, да се унусти у ногодбу са нудиоцем. — Одлучено је, да се умоле добротвори и иочасни чланови друштвени, да поклоне друштву своје слике. — Главна скупштина друштвена сазваће се за 27. јун (9. јул) о. г. ; па ће сс том приликом држати свечан нарастос пок. великом добротвору друштвеном Николи Кнежевићу, учитељу шурјанском, и свима другим умрлим добротворима, приложницима и члановима. — Срн. учитељски конвикт лепо напредује, те ако и даље овако пође — што искрено желимо — моћи ће ова хуманитарна и корисна установа на скоро у живот ступити и плода доносити. — (| Арееније Стојковић) православни епископ б у д и м ск и, ц. и кр. прав и т ај н п саветник, вптез реда гвоздене круне

I. степена, в е ликокрсник Фр анц-Јо сиф о в а р е д а, ч л а н горњег д о м а у г арскога с-абора итд., итд. — тгреминуо је лицем на Цвети 29. марта о. г. у 7 сахата у вече после четиридневног боловања у 88-ој години старости своје, у Сент-Андреји у својој енископској резиденцији. Овај најстарији епископ српске јерархије, владика Арсеннје Стојковић, родпо се у Мокрину, у бившем велико-кикиндском дистрикту, 28. октобра 1804. Отац му ТриФун био је тада ђакон и учитељ мокрински. Основне школе почео је учнти у Мокрину, а наставио их је у Сентивану, кад му је отац у том селу ностао парохом. Гимназију је започео год. 1816. у Сегедину, где је свршио пет разреда. Године 1821. и 1822. сврпшо је учптел.ску школу у Сомбору са одлнчним успехом. За тим је продужио год. 1823. гимназију у Темишвару. Год. 1824. и 1825. учио је богословеке науке у Вршцу и био је превасходан први ме!)у својим друговима богооловима.. Свршив богословију, отишао је у Сегедин, где је г. 1826. и 1827. свршио философију са одличним успехом. Године 1828. и 1829. свршио је две године права на пештанском свеучнлишту. За време свога школовања био је Стојковић свагда вредан, озбиљан и ревностан ђак, те је науке своје са најбољим усиехом изучио. После свршених наука науми Стојковић да се по жељи срца свога посвети монашком чину. Митрополит Стратимировић, коме је своју жељу саонштио, прими га лепо, и пошље га октобра 1829. на искушење у манастир Раковац к архимандриту Арсенпју Наки, који му је у вршачкој богословпји био учитељ и који га је јако волео п пазио. Монашки постриг примио је 10. марта 1830. од Пантелеимона Живковића, митрополитског протосинђела и иотоњег епископа темишварског, који је у том послу застуиао болесног архнмандрита Наку. Стојковић је и у калуђерству задржао своје крштено име Арсеније. За тим постане код митроиолита Стратимировића придворни ђакон и уједно проФесор у карловачкој богословији. Год. 1831. произведен је за протођакона, а 1833. за архиђакона. Био је и бележник консисторијски све до год. 1835, док не носта синђелом и нротосинђелом. Као проФесор предавао је у богословском училишту до краја г. 1842. Студије богословске: риторика и иастирско богословље, његова су прерада и ио њој су се иредавали тп предмсти све до г. 1872, кад је