Srpski sion
Б Р. 18.
„СРПСКИ СИОН."
Стр. 295.
постаје само од ушију. Алиимајош неких биљака, као што је грахор (УхсГа наНга) и боб (\Чпа 1"а1);|), које имају поред лишћа неке жлезде, из којих испуштају сладак сок. Овај је сок изложеи сунчаној жези и с тога мора бити врло удесно време, да га пчеле могу наћи и сабирати. Из овога што смо до сад рекли, види се, да медљика постаје 1.) од унтију; 2.) може бити, али се не зна сигурно, нроменом температуре; 3.) кад иа расту пека буба надре лшпће, онда из њега цури сок; 4.) неке биљке имају жлезде поред лишћа, из којих пуштају сладак сок, као што је грахор и боб. Наједан од ових начина постала је и постаје ман а, „која беше као семе коријандрово бела и на језику као брашно с медом". А такога је укуса и медљика. Козкеде а на еи/\8 . зелми , иашти и\'& житх селкнк^х, ссаша лида изх кдлине. Кн. 5. ЖиЈ\гс. 32. 13. К сак8 жерткВ, к>же афе приносите гд$, не ссткорите ккаснК: всакх ео ккасх и ксакх л\едх да не принесете Ш негиЈ. — Кн. 3. /Иач-с. 2. 11. . И змде Лл^орреи на жик8цј'|'и гор-к тои протикб вал1х, и прогна касх, аки кк1 пчелм ткорили, и ^АЗвл^б касх № сТира даже до ерл»м. —- Кн. а! V. 1. 44.
Принесоша десАТк постеак устроену\х, и конокижа десАтк, и сосбду ск^делкнк!, и пшениц§, и гачлиик, и Л18к8, и пшено, и кокх, и сочекиц^, а и /недх, н лмсло, и окцм, и смјш кракТи. — Кн. 2. царсткх 17. 28. И се ЕАше д^крака пчелкпаА предх лицел!& села: и внидоша лкдје к& пчелникх, и се ис\-ожда^8 глаголмфе: (гаки» истече л^едх), и ие Е [ к козкрафак>фапу рбки скоед ко уста^их СК0ИЛ1К, ИКЧ' \|'КОАШаСА ЛНЈДЈе КЛлЧТКК! гдни. 1и)надан& же не слћшаше, егда заклинаше отецх еги> лк»ди: и простре конеца жезда своепу, иже кх р8кб ел(!>, и чул 1 очи его кх с о г 'к лндвен^, и ижрати рбк8 скогс вк уста своД, и прозр^кша очи еги'. И рече: едина СС> л!одеи глаголА: кленк1и проклд отецх твои лк>ди, глаголА: проклдтх челов"ккх иже гастн к8детх ^л^кх вх денк сеи. II изнел!огои1а лк>дје. И уразКл^ 1ижаданх, и рече: сла В тн отецх Л1ои зел!лк>: виждк, гаки) прозр-кша очи Л1ои, егда вкбси^х Л1 а л № Л1еда с е г №. Кн. 1. 14. 25.—30. царсткх. Ово је врло интересантно место. Пуна шума ројева, тако да је скоро у сваком дрвету морала бити дупља с ројем и цела је шума изгледала као пчелињак, јер се каже н внидоша лк>дје в.'л пчелкникх место да стоји в'л дбкракб а цела се дубрава назива дбкрака пчелкнаА. (Свршиће се.)
С Н И С А К срп. прав. парохија и срп. прав. народа у протопресвитерату старо-бечејском крајем 1891. године.
ИМЕ ПАРОХИЈЕ
1']>оЈ душа
3
сЗ Р5 О I№ ф б К © н § ® § * « о Рч
<Х) тН ф ® 3 о с ч и
Примедба
Стари Вечеј Сентомаш . Турија . . Фелдварац Петровосело Моход . . Ада . . . Сента . . Стара Кањижа Мартонош. 11 Сегедин 12 Јегра . .
Свега
2899 3290 1628 1223 1028 1772 942 1123 252 733 152 8
2885 3257 1534 1215 1076 1722 902 1045 254 695 149 14
5784 6547: 3162 2438: 2104 3494 1844 2168 506! 1428 301 22
22
15050
14748 29798
1223! 1265 637 551 504 708 410 463 97 325 41 4
1008 1260 478| 429 390 703 288 343 78 361 24 3
6228
5365
273 313 140 114 90 160 88 83 16 39 20 2
1338
244 328 134| То 78 141 74 67 17 47 25 2
7 36 11 38 105
1230
268
248
У ст. бечејском протопресвитерату било је, ш попису најв. кр. рескрипта од 1868. године По пописима, који се налазе у архиви епархије бачке, било је у истом протопресв. 1870. год. а 1890. године те по томе би број срп. правосл. душа у истом прот^пресвитерату опао био са . што би се — пошто иначе годишњи прирастак износи 108 душа — могло само в-Љим исељаваљем, или још пре нетачношћу самих ис.каза протумачити. ™~~~ ш.
26.049 душа
27.430 30.243
445